Izložba u KROKODILovom Centru

KRHKA STRASNA LIČNA POLITIČKA ODGOVORNOST: IZLOŽBA WORK-IN-PROGRESS AUTOBIOGRAFSKIH STRIPOVA ANJE GLADIŠEVE I GLJEBA PUŠEVA

Anja i Gljeb u svojim radovima iskazuju jasan i nedvosmislen stav prema ratu, važnost ne-ćutanja i neprihvatanja tišine, koja je instrument saučesništva u zločinačkom poduhvatu protiv Ukrajine. Kada je predsednik Ruske Federacije započeo veliki rat protiv Ukrajine, korisnici ruskih društvenih mreža su neko vreme koristili hešteg #Iamnotsilent kao znak da su svesni i da prepoznaju zločinački potencijal tišine, čime su izrazili svoj građanski stav odbijanja da učestvuju u istom. Oni smatraju da je važno da ne ćute ne samo o činjenici da su protiv Putinovog režima i da su na strani Ukrajine u ovom ratu, već i da moraju da govore o ličnim spoljašnjim i unutrašnjim doživljajima.
Postoji mišljenje da jedino Putina treba kriviti za sadašnji rat, postoji i mišljenje da sve Ruse treba kriviti. Ali jedna osoba nije sposobna da sama donese haos u celom svetu. Svaki Rus, kao i svaki građanin bilo koje zemlje, svojim ćutanjem/ne-ćutanjem, učešćem/neučešćem, refleksijom i njenim odsustvom, doprinosi svetlom ili tamnom ishodu.
Forma izloženih radova – work-in-progress stripovi – predstavlja doprinos kritici kapitalizma, jasno ističući loše radne uslove brojnih umetnika koji često nemaju mogućnosti da stvaraju zbog nedostatka vremena i materijalne sigurnosti. Pored toga, ovi radovi nastali su u ratno vreme: globalne pretnje stavile su ih u situaciju u kojoj je prilično čudno da razmišljaju o ličnom komforu.

Istovremeno, privatni život svake osobe reflektuje postojeće globalne procese. Kritičan broj problema se nagomilao ne samo u Rusiji, već i u čitavom svetu – društvena nejednakost, atomizacija, ugnjetavanje žena, manjina i brojnih nevidljivih društvenih slojeva – migranata, stanovnika okupiranih teritorija, političkih zatvorenika, socijalno i materijalno neobezbeđenih umetnika – što je samo vrh ogromnog ledenog brega. Za Anju i Gljeba, izražavanje građanskih i umetničkih stavova nije samo uklapanje u progresivne demokratske i anti-ratne formulacije, već govor o ličnim problemima, strahovima, mislima i nadama osoba koje su se našle u emigraciji, koje se suočavaju sa potrebom da preispitaju svoj stav prema istoriji, da potraže nove odgovore na stara pitanja, da jasno izraze lični stav prema rusko-ukrajinskom pitanju.

CENE RADOVA:

30×40 1.500 dinara

40×50 2.200 dinara

50×70 3.000 dinara

Anja Gladiševa je rođena u Lenjingradu, Rusija, 1986. godine. Odbranila je master tezu iz ruske književnosti. Od 2013. do 2020. putovala je u Odesu, Ukrajina, gde je i živela dosta vremena, učestvovala u kulturnom životu grada, sakupljala građu za knjigu o ukrajinskoj filmskoj režiserki Kiri Muratovoj. Radila je kao književna urednica, predavačica, organizovala i održavala događaje iz oblasti kinematografije, književnosti i slobodnih umetnosti. Počela je da crta 2019. i izlagala na nekoliko izložbi u Sankt Peterburgu. U martu 2022. emigrirala je u Beograd, Srbija, usled dubokog neslaganja sa aktivnostima predsednika Ruske Federacije prema Ukrajini. Trenutno živi i radi u Beogradu. Angažovana je u anti-ratnom aktivizmu. U avgustu 2022. u Beogradu je održala anti-ratnu izložbu pod nazivom “8 godina i 160+ dana”.

Gljeb Pušev, umetnik iz Sankt Peterburga, star 24 godine. Živeo je u Odesi 4 meseca tokom 2018. i 10 meseci tokom 2019-2020. Mnogo voli ovaj grad i Ukrajinu. 2. marta 2022. preselio se u Srbiju zato što su njemu i njegovoj porodici odbojni režim Vladimira Putina, veliko-ruski šovinizam i sramni rat protiv Ukrajine, koji još uvek traje.
“Ne želim da ćutim, ne želim da idem u zatvor, ne želim da budem poslat u rat, zato stvaram anti-ratnu i anti-putinovsku umetnost u lepom gradu Beogradu.”

Izložba se realizuju u okviru projekta Prostori slobode koji je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju – National Endowment for Democracy (NED).

PROSTORI SLOBODE: ĆILIMI, JUNACI I DRUGE PRIČE…….

18.01.-31.02.

Hana Janovska (1980), ukrajinska pesnikinja, spisateljica, umetnica i prevoditeljica. Rođena je u Harkovu gde je i studirala na Harkovskom nacionalnom univerzitetu V. N. Karazin. Kratko vreme je radila kao novinarka i predavala engleski na Nacionalnom tehničkom univerzitetu. Od 2015. godine radi kao nezavisna prevoditeljica. Prevodi knjige i za odrasle i za decu i uvek se raduje izazovu prevođenja rima, kovanica, i uopšte veoma stilizovanog i kreativnog jezika.

Između ostalog, upoznala je ukrajinske čitaoce s nizom velikih afričkih (uglavnom nigerijskih i južnoafričkih) i polinezijskih pesnika. Godine 2015. bila je uključena u afro-ukrajinski projekat “I Will Be Waiting for You under Kaise-Drat” i naposletku postala prva ukrajinska pesnikinja koja je posetila najpoznatiji književni festival Crnog kontinenta – Poetry Africa (Durban, Južnoafrička Republika, 2017).

Kao autorka voli da otkriva skrivene priče o stvarima i živim bićima, kao i o mestima koja vidi (knjiga “Zolotyi Nosorih”, koja je bila u širem izboru za nagradu ukrajinskog BBC-ja, zasnovana je na njenom iskustvu u Južnoj Africi; a knjige spremne za objavljivanje su o gradovima na Jadranu, ostrvima Krit i Rodos itd.). Protagonisti i pripovedači u njenim delima nisu samo ljudi, već i životinje i biljke.

U svom radu služi se cut out tehnikom rezanja papira.