21 Oct Razgovor Zašto kažeš ljubav? u Nišu
Prostor za kreativno delovanje Deli, Davidova 2A, Niš
Četvrtak, 24. oktobar, u 18 sati
Ulaz slobodan
Učestvuju: Branislav Trifunović, Miroslav Terzić, Jasmina Bogdanović
Moderira: Tamara Marković
Prijave za upoznavanje 1 na 1 na prijave@krokodil.rs
Pozivamo vas da nam se pridružite na novom Zašto kažeš ljubav? događaju u četvrtak, 24. oktobra, u 18 sati u Prostoru za kreativno delovanje Deli u Nišu. Zajedno ćemo razgovarati o skrivenim uticajima koji dovode do porasta nasilja u društvu i neguju kulturu nasilja. Pričaćemo posebno o vršnjačkom nasilju, o tome kako se mladi nose sa ovako dramatičnim izazovima odrastanja, u kojoj meri imaju podršku bliskih odraslih, da li i na koje načine nadležne institucije reaguju u ovakvim situacijama, ali i o tome kako nam umetnost i aktivizam mogu pomoći da se kao pojedinci i društvo nosimo sa traumatičnim događajima i osnažimo svoje kapacitete za zajedništvo i empatiju.
U razgovoru, na čijem početku će biti predstavljeni rezultati Istraživanja i analize skrivenog uticaja na porast nasilja u društvu u Srbiji, autora Srđana Hercigonje i Milene Berić, će učestvovati Branislav Trifunović, glumac i producent i Miroslav Terzić, reditelj, koji zajedno rade na filmu inspirisanom tragičnim događajima u vezi sa Aleksom Jankovićem iz Niša, kao i Jasmina Bogdanović, socijalna radnica na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu i sistemska porodična psihoterapeutkinja, a moderiraće ga Tamara Marković, nezavisna menadžerka u kulturi.
Na događaj su pozvani učenici i učenice srednjih škola, kao i studenti i studentkinje iz Niša, a dvadeset najbrže prijavljenih putem e-mail adrese prijave@krokodil.rs imaće priliku da uoči događaja učestvuju u dinamičnom međusobnom upoznavanju jedan-na-jedan kome će prisustvovati i učesnici razgovora koji će uslediti nakon upoznavanja. Ideja je da se već na samom početku susreta, stvori atmosfera ad hoc zajednice u kojoj se svi osećaju slobodnim da podele svoja mišljenja i iskustva.
Biografije učesnika:
Miroslav Terzić, rođen 1969. godine u Beogradu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a postdiplomske studije završio na Fakultetu dramskih umetnosti. Njegov prvi dugometražni film Ustanička ulica (2012) premijerno je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Sao Paulu i osvojio brojne nagrade, uključujući nagradu za najbolji debitantski film u Cottbusu i Srce Sarajeva za najbolju mušku ulogu. Drugi dugometražni film Šavovi (2019) premijerno je prikazan u programu Panorama na Berlinalu, gde je osvojio nagradu publike i European Film Award. Film je takođe nagrađivan na festivalima u Pekingu, Las Palmasu, kao i na FEST-u i Filmskim susretima u Nišu. Terzić je producent i reditelj kratkog filma Leibe Avgustin, koji će premijerno biti prikazan na Aesthetica film festivalu u Yorku. Takođe je ostvario uspešnu karijeru u advertajzingu, sarađujući sa vodećim agencijama i osvajajući prestižne nagrade poput Golden Drum i Eurobest.
Jasmina Bogdanović je sistemska porodična terapeutkinja i doktorica političkih nauka. Predaje na Fakultetu za medije i komunikacije na Departmanu za socijalni rad i komunikacije. Bavi se psihoterapijom i organizacijskim razvojem i jedna je od autorki podkasta ‘’Otvoreni razgovori’’ Sinergija centra. Kolumnistkinja je u psihološkom segmentu portala ‘’Velike priče’’ i stručna saradnica podkasta “Kako da izgradite dobar život”.
Branislav Trifunović rođen je 16. januara 1978. godine u Kruševcu. Osnovnu i srednju školu zavšio je u Užicu. Akademiju umetnosti, smer gluma, upisuje u Novom Sadu, u klasi profesora Petra Banićevića. Stalni je član ansambla Pozorišta Atelje 212 od 2010. godine. Neke od najznačajnijih uloga odigrao je u filmskim ostvarenjima „Jesen stiže dunjo moja“ (2004), “Pogled sa Ajfelovog tornja” (2005), “Tamo i ovde” (2009), “Čekaj me, ja sigurno neću doći” (2009), “Stado” (2016). Glumio je u brojnim pozorišnim predstavama, među kojima su: “Posetilac”, “Bog pakla” “Kosa”, “Gospoda Glembajevi”, “Otac na službenom putu”, “Hamlet”, “Derviš i smrt”, “Dundo Maroje”, “Majstor i Margarita”.
O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?
Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.
Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.