14 Oct Razgovor Zašto kažeš ljubav? u Knjaževcu
Šah sala Doma kulture, Branka Radičevića 1, Knjaževac
Četvrtak, 17. oktobar 2024, u 16 sati
Ulaz sobodan
Učestvuju: Iva Branković, Nemanja Marinović, Ana Zdravković
Moderira: Tamara Marković
Ciklus razgovora Zašto kažeš ljubav? nastavljmo u Knjaževcu. Razgovaraćemo o tome na koji način skriveni uticaji utiču na negovanje kulture nasilja u društvu, ali i na međuvršnjačke odnose i porast nasilja među mladima.
Kao polaznu tačku za razgovor, u kom će učestvovati Iva Branković, doktorica političkih nauka i psihoterapeutkinja, predavačica na FMK, Nemanja Marinović, sociolog, aktivista, urednik omladinske medijske platforme Zoomer, Ana Zdravković, studentkinja master studija Pravo i rod na Pravnom fakultetu u Beogradu, potpredsednica udruženja OsnaŽene, a koji če moderirati Tamara Marković, nezavisna menadžerka u kulturi, koristićemo rezultate Istraživanja i analize skrivenog uticaja na porast nasilja u društvu u Srbiji, koje je nedavno objavljilo Udruženje KROKODIL, autora Srđana Hercigonje i Milene Berić.
Na događaj su pozvani učenici i učenice srednjih škola iz Knjaževca, a dvadeset najbrže prijavljenih putem e-mail adrese prijave@krokodil.rs imaće priliku da uoči događaja učestvuju u dinamičnom međusobnom upoznavanju jedan-na-jedan kome će prisustvovati i učesnici panel diskusije koja će uslediti nakon upoznavanja. Ideja je da se već na samom početku susreta, stvori atmosfera ad hoc zajednice u kojoj se svi osećaju slobodnim da podele svoja mišljenja i iskustva.
Biografije učesnika:
Iva Branković, sistemska porodična terapeutkinja i doktorica političkih nauka. Predaje na Fakultetu za medije i komunikacije na Departmanu za socijalni rad i komunikacije. Bavi se psihoterapijom i organizacijskim razvojem i jedna je od autorki podkasta ‘’Otvoreni razgovori’’ Sinergija centra. Kolumnistkinja je u psihološkom segmentu portala ‘’Velike priče’’ i stručna saradnica podkasta ‘’Kako da izgradite dobar život’’.
Nemanja Marinović, po obrazovanju sociolog, po opredeljenju aktivista. Još na fakultetu se usmerio na aktivizam i edukaciju, kroz rad sa različitim manjinskim grupama i programima, ali u jednom trenutku uviđa da je novinarstvo alat koji mu najbolje leži u borbi za društvene vrednosti u koje veruje. Organizuje program Škola medijske pismenosti u kojoj kroz pet generacija edukuje mlade buduće novinare, što i danas nastavlja da radi kroz rad sa mladima na omladinskom portalu Zoomer čiji je glavni i odgovorni urednik.
Ana Zdravković dolazi iz Svilajnca, diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer japanski jezik, književnost i kultura, a trenutno pohađa master studije „Law and gender“ na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pridružila se organizaciji „OsnaŽene“ u aprilu ove godine, i trenutno je na funkciji potpredsednice. Jedna je od autorki serije istraživanja „Telegram iza senke“, u kom su otkrivene nelegalne aktivnosti na aplikaciji Telegram, kao i „Pucanje tišine: Svedočanstva žena“, u čijem fokusu su bile žene žrtve osvetničke pornografije. Glavna oblast interesovanja joj je digitalno seksualno nasilje prema ženama, sa posebnim fokusom na osvetničku pornografiju.
O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?
Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.
Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.