26 Sep Zašto kažeš ljubav? u Šapcu
Turneja „Zašto kažeš ljubav?“ nastavila se u Šapcu, gde smo 12. septembra u šabačkoj Biblioteci mladima predstavili rezultate „Istraživanja i analize skrivenog uticaja na porast nasilja u društvu u Srbiji“, autora Srđana Hercigonje i Milene Berić.
Nakon predstavljanja istraživanja, održana je radionica sa šabačkim srednjoškolcima i srednjoškolkama, koja je protekla u dinamičnoj i inspirativnoj atmosferi.
Mladi učesnici, uglavnom uzrasta od 15 i 16 godina, aktivno su se uključili u diskusiju, pokazavši ne samo da prepoznaju prisutnost govora mržnje u svom okruženju, već i da razumeju važnost građanske odgovornosti u suočavanju s ovim izazovima. Razgovarali smo o grafitima i muralima koji promovišu nasilje i netrpeljivost, a mladi su izrazili želju da se aktivno uključe u promene koje vode ka boljem društvu.
Tokom radionice, osim što su učestvovali u diskusiji, mladi su kreirali i stensile sa porukama solidarnosti i tolerancije, čime su na kreativan način izrazili svoj stav protiv nasilja u javnom prostoru. Njihovi radovi biće izloženi u okviru biblioteke, dajući konkretan doprinos boljem razumevanju odgovornosti u javnom prostoru.
Njihovi radovi, koji šalju poruke solidarnosti i tolerancije, biće izloženi u okviru biblioteke, dajući konkretan doprinos boljem razumevanju odgovornosti u javnom prostoru.
Ovaj susret pokazao je da mladi i te kako prepoznaju probleme u svom okruženju i da su spremni da preduzmu inicijativu koja vodi ka pozitivnim društvenim promenama.
Naredna stanica prijekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? je Subotica, 4. oktobra od 18 sati u Kulturnom Centru Klara i Rosa. Vidimo se!
O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?
Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.
Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.
