04 Dec MEĐUNARODNI KULTURNI FORUM “PO PRVI PUT” u KROKODILovom Centru
Poljski institut u Beogradu predstavlja Međunarodni kulturni forum Po Prvi Put, usmeren na bolje upoznavanje i kulturno umrežavanje Srbije, Ukrajine i Poljske. Forum će trajati od 9. do 21. decembra, a obuhvatiće oko 15 susreta sa srpskim, ukrajinskim i poljskim pesnicima, umetnicima i istraživačima, izložbu mladih ukrajinskih umetnika Behind the screen, projekciju filma We will never fade away, promociju časopisa i žurku Rave, born in Donbass, na kojoj će muziku puštati ukrajinski i srpski di-džejevi. Ulaz na sve događaje je slobodan.
Sreda, 13. decembar od 19 sati
KROKODILov Centar, Karađorđeva 43 (ulaz sa malih stepenica)
Ljudi sa glagolima
Katerina Kalitko (Ukrajina): pesnikinja, prevoditeljka sa zajedničkog jezika
Jezik: zajednički
Poslednja pesnička zbirka Katarine Kalitko „Ljudi s glagolima“, objavljena tokom rata, predstavlja (kako piše u anotaciji) „priču o filiformnom pulsu međuljudskog poverenja na kome se drži koegzistencija. O njegovom gašenju i obnavljanju. O ljubavi koja nikada ne bira, ali uvek određuje. O dubini sećanja i oštrini prepoznavanja. O time da imenice ne vrede ništa bez glagola. I o poeziji kao teritoriji istine i smelosti, naročito bolne kada dođe veliki rat“.
Govorićemo o tome kako jezik prestaje da govori pred užasima rata i kako se na kraju ponovo vraća. Kako se u vreme katastrofa stalno menja, a mi se menjamo zajedno sa njim. O tome kakva je uloga poezije u vreme katastrofa i o tome možemo li još uvek govoriti „ljubav“, a ne govoriti istovremeno i o smrti.
Četvrtak, 14. decembar od 19 sati
KROKODILov Centar, Karađorđeva 43 (ulaz sa malih stepenica)
Iskušavanje nasiljem: kultura, zločin, terorizam.
Tetjana Oharkova (Ukrajina): istraživačica književnosti, PEN Ukraine
Jezik: engleski
Kako iskustvo rata i okrutnosti otvara novu perspektivu na književnost i kulturu? Odakle iskušavanje nasiljem nastaje u savremenom društvu i zašto je opasna estetizacija nasilja. Zločin i kazna u književnosti: zločin bez kazne ili kazna bez zločina?
U predavanju ćemo analizirati način na koji se u evropskoj književnosti, od Bodlera do Dostojevskog, od Žida do Kamija, u ruskoj i ukrajinskoj književnosti, pojavljuje tema nasilja i zločina, njegova estetizacija i transformacija u alternativnu stvarnost. Govorićemo o tome kako terorizam i nasilje instrumentalizuju osnovnu ljudsku sposobnost – posedovanje predstave o tome šta je emancipacija Tanatosa (Frojd) i kakve to rizike nosi u savremenom virtuelizovanom društvu.
Petak, 15. decembar od 19 sati
KROKODILov Centar, Karađorđeva 43 (ulaz sa malih stepenica)
Izbrisano pamćenje: 1920-30-te godine u književnosti Ukrajine i Gruzije
Jarina Cimbal (Ukrajina): istraživačica ukrajinske avangarde
Nataša Lomauri (Gruzija): bivša direktorka Doma književnika, istoričarka
Moderatorka: Ljudmila Popović (Srbija), profesorka Univerziteta u Beogradu
Jezik: ukrajinski i engleski sa prevodom
Pamćenje može biti izuzetno bolno i neprijatno. Ali je još gore kada ga nema, kada je zabranjeno, izbrisano. Kada nema tla iz koga klija naš živi identitet, a u sistemu koordinata naših vrednosti nemamo na koga da se ugledamo.
To se dogodilo sa umetničkim procesima u Ukrajini i Gruziji, zemljama koje su u XX veku tavorile u zagušljivoj orbiti carevine rusije u obliku Sovjetskog Saveza. Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka u njima je, kao i u većini evropskih zemalja, došlo do snažnog kulturnog buma: umetnici su tražili novi jezik koji bi mogao da iskaže svet koji se brzo menjao, da skicira nove odnose čoveka i grada, čoveka i nauke, čoveka i čoveka. U njima je stvarana umetnost koja je po duhu i formi bila evropska, ali je istovremeno bila duboko nacionalno utemeljena, ponovo je otkrivala znanja naroda o samom sebi.
Ali ovaj pokret misli streljan je zajedno sa onima koji su stvarali tu misao, a sećanje – na ljude, na ideje, pojave u umetnosti – bilo je zabranjeno, uništeno. Tako je početkom novembra 1937. u šumi Sandarmoh (Karelija) streljano 1111 ukrajinskih intelektualaca (pesnika, pisaca, naučnika). Desetine drugih mučeni su do smrti na drugim mestima ili prognani. A oni koji su ostali živi morali su da služe režimu i izgube sopstveni glas. Ovaj period kasnije je nazvan Streljani preporod.
U većini evropskih književnosti dostignuća dvadesetih i tridesetih godina XX veka imala su kontinuitet. Bez obzira da li su služila kao uzor ili predmet rasprava, ta dostignuća su na jedan ili drugi način promišljana, proučavana.
A Ukrajina i Gruzija imale su priliku da ponovo otkrivaju svoju avangardu tek nakon što su stekle nezavisnost.
Zašto je za umetničke krugove ovih zemalja toliko važna povezanost sa umetnicima upravo te generacije? Šta činiti sa neprijatnom činjenicom da su mnogi umetnici dvadesetih godina bili odani idejama komunizma?
Po čemu se tadašnji umetnički proces u Srbiji razlikuje od ukrajinske i gruzijske priče?
I čemu nas sve može naučiti istorija izbrisanog pamćenja?
Glavni organizator programa je Poljski institut u Beogradu.