14 Nov ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV… O nasilju i manjku empatije prema roditeljima prevremeno rođene dece i značaju psihološke podrške
Petak, 17. novembar od 18 sati (Međunarodni dan prevremeno rođene dece)
KROKODILov Centar, Karađorđeva 43 (ulaz s Malih stepenica) – gornji prostor
U trenutku kada Vaša beba dođe prerano na svet, kada se nađete u neizvesnosti da li će ona preživeti ili neće, da li će rano rođenje ostaviti posledice po bebin razvoj ili neće, kada rođenje deteta izgleda onako kako nikada ne biste ni pomišljali da izgleda – bez slavlja, poklona, osmeha; kada rođenje deteta prati mnogo suza, neizvesnosti, pitanja i stalnih obilazaka malenog inkubatora koji obasjava ljubičasta svetlost, svako bi pomislio da će najbliža okolina biti tu da vas uteši, podrži i pruži podršku u ovako teškim trenucima. Nažalost, većina roditelja prevremeno rođene dece ne može da kaže da se suočila sa velikim stepenom empatije kod ljudi, što od strane osoblja u porodilištima, što pri otpustu iz bolnice od strane najbliže okoline, pa se neretko čuju rečenice kao što su: “Kakve veze ima, imaćeš još dece!”, “Ako ti sad preživi, neće ti živeti dugo!”… umesto reči punih ljubavi i podrške, jer ste tada, u stvari, najranjiviji. I to ne traje jedan dan, dva dana, ponekada to traje godinama jer što je ranije rođenje deteta to je i neizvesniji njegov razvoj a izazovi roditelja prevremeno rođene dece su samim tim i duži, nekada i celoživotni. O ovom problemu se ne govori mnogo.
Roditeljima prevremeno rođene dece, dece sa dodatnim potrebama ili roditeljima dece sa posebnim potrebama, empatija i podrška okruženja su od krucijalne važnosti za stabilnost, jačinu i suočavanje sa različitim izazovima koji život ovih roditelja nosi. A njih ima mnogo: od medicinskih do administrativnih ali i emotivnih i psihofizičkih. Šta se dešava kada u Srbiji većina roditelja ne može da se pohvali da je doživela podršku? Čak suprotno, da se suočava i sa nasiljem od strane okruženja. Šta kada podrška izostaje, kako institucionalno, tako i društveno? Gde smo danas sa empatijom u Srbiji pogotovo prema najranjivijim grupama kojima je podrška jako važna? Zašto se ogroman broj brakova roditelja dece sa dodatnim ili posebnim potrebama (među koje spadaju i prevremeno rođena deca) u Srbiji završava razvodom?
O ovim a i o mnogim drugim pitanjima razgovaraćemo u petak, 17. novembra povodom tradicionalnog obeležavanja Međunarodnog dana prevremeno rođene dece, u KROKODILovom Centru – gornji prostor (Karađorđeva 43, ulaz sa Malih stepenica) od 18 sati. Kroz razgovor sa roditeljima prevremeno rođene dece a u formi grupe podrške koju će voditi psihološkinja Natalija Đondović, nekadašnja dugogodišnja saradnica Instituta za neonatologiju u Beogradu, posebnu pažnju posvetićemo temi nasilja nad roditeljima prevremeno rođene dece i važnosti psihološke podrške. Razgovor je otvoren za javnost a audio zapis biće dostupan na KROKODILovoj podkast platformi.
U obeležavanju Svetskog dana prevremeno rođene dece učestvuju mnogobrojna udruženja roditelja, profesionalne organizacije, kompanije i pojedinici u celom svetu. Ovaj dan je od 2011. godine uvršten u kalendar Svetske zdravstvene organizacije kao dan podizanja svesti o svim izazovima sa kojima se susreću prevremeno rođene bebe i njihove porodice.
Jedna od deset beba rodi se pre vremena, širom sveta. Tako se svake godine pre vremena rodi 15 miliona beba. U Srbiji se godišnje rodi više od 4.000 takvih beba. Prevremen porođaj se definiše kao porođaj tri i više nedelja pre termina. Prevremeni porođaj je ozbiljan zdravstveni problem, a mnoge bebe izgube bitku za život. Bebe koje se rode pre vremena često imaju probleme sa disajnim putevima, sluhom, vidom, poteškoćama u razvoju. Bebe koje su na svet došle ranije, u proseku, provedu prvih 50 dana života u Institutu za neonatologiju.
Razgovor se realizuje u okviru projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? koji je podržala Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.