19 May Dan kada smo propali u Mitićevu rupu
U nastavku pročitajte autorski tekst pod nazivom Dan kada smo propali u Mitićevu rupu ili Parkić samo za decu koja ne znaju da čitaju koji je za Peščanik pripremio naš advokat Miloš Janković. Od 18. februara kada smo sa Inicijativom mladih organizovali legalno građansko okupljanje i čišćenja parka pa do danas građani i aktivisti koji su učestvovali u akciji dobili su ukupno preko 30 prekršajnih prijava iako je skup realizovan uz odobrenje i zaštitu policije. Saslušanja građana i aktivista su uveliko u toku a mi ne možemo da ne primetimo da se radi o organizovanom i taktički planiranom ućutkivanju aktivista i građana koji pokušavaju da utiču na opasne, lokalne politike te zakonski zagovaraju promene kod ljudi/donosilaca odluka koje su sami birali jer želimo da naša deca žive u zdravijem društvu u kome se neće nasilno i jednostrano nametati poruke mržnje, rata i agresije već gde će se zidovi zakonski uređivati porukama empatije, humanosti i ljubavi. SLAPP tužbe su postale svakodnevica svih nas koji ne želimo da ćutimo oko stvari koje mislimo da su opasne i nedopustive. Podelite ovu poruku, podržite nas i pratite tok svih sudskih procesa jer u njih ulazimo zbog svih nas i naše zajedničke budućnosti.
Parkić samo za decu koja ne znaju da čitaju
U javnosti i u pokrenutim postupcima pred nadležnim organima pogrešno su prikazana dešavanja od 18. februara 2023. godine u parkiću u tzv. Mitićevoj rupi na Slaviji u Beogradu.
Skup je organizovan radi čišćenje parkića i igrališta za decu, kao i radi uklanjanja murala sa zida zgrade Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, koji oivičava zapadnu stranu parkića. Razlog za uklanjanje murala je to što je njegova dominantna poruka bila neprikladna za decu, a odnosi se na vojno angažovanje vojske Srbije na Kosovu.1
Građani koji žive na tom području i koji dovode svoju decu u taj parkić, izrazili su želju da ga očiste od đubreta i od za decu neprikladnih poruka sa murala. Akciju su podržali građanski aktivisti, sa idejom da decu treba zaštititi od politike, zagovaranja rata i promocije bilo kakvog nasilja.
Navedeno javno okupljanje je blagovremeno prijavljeno Ministarstvu unutrašnjih poslova. U prijavi je jasno navedeno da će se sprovesti akcija čišćenja parka i uklanjanje murala neprikladnog sadržaja sa zgrade Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, kao i da je cilj okupljanja da se javna površina, koja je prvenstveno namenjena deci, vrati u prvobitno stanje. Nadležni organ nije doneo rešenje kojim ne dozvoljava održavanje okupljanja. U suprotnom, ono bi bilo zabranjeno.
Tokom akcije, deo okupljenih građana je sakupljao razbacane otpatke, a druga grupa je belom bojom, iste nijanse kao što je bila boja zida renovirane zgrade Instituta, započela prefarbavanje spornog teksta murala.
Odmah po otpočinjanju skupa, među građane su se umešali komunalni milicioneri, sa zahtevom da se prekine sa farbanjem zida. Pojedini komunalni milicioneri su pokušali silom da spreče građane u pokušaju da zid očiste od neprikladnog teksta murala. Nakon održanog skupa, oni su podneli brojne prekršajne prijave, u kojima su naveli da su neke građane zatekli kako valjkom za krečenje nanose belu boju na zid zgrade i na taj način narušavaju njen spoljni izgled.
Ako bi prihvatili stav komunalnih milicionera da se farbanjem zida u belo narušava spoljni izgled zgrade (iako je on izvorno bio beo), onda je i prethodno iscrtanim muralom narušen spoljni izgled zgrade, te bi mogli zaključiti da su komunalni milicioneri stavljanjem u zaštitu murala kojeg su građani prefarbavali u belo faktički štitili od narušavanja već narušeni spoljni izgled zgrade.
Da okupljeni građani nisu započeli farbanje zida u izvornu belu boju zida, već da su preko postojećeg murala ispisivali drugačije poruke političke ili socijalne sadržine, podnošenje prekršajnih prijava ne bi bilo sporno. Međutim u opisanom slučaju, očigledno stavljanje u zaštitu murala čija je dominantna sadržina ratnohuškačka, ukazuje na izraženi politički stav komunalnih milicionera o neophodnosti vojnog angažovanje vojske Srbije na Kosovu, odnosno da kosovsko pitanje treba rešiti vojnim putem, što je nedopustivo.
U prilog tendencioznom postupanju komunalnih milicionera ukazuje i činjenica da su oni bili veoma revnosni u podnošenju prekršajnih prijava protiv građana koji su farbali zid u njegovu izvornu belu boju, a propuštali su (i propuštaju) da podnesu prekršajne prijave protiv onih koji su na istom mestu prethodno ispisivali, a i odmah nakon prekrečavanja zida u belo ponovo ispisali nekoliko tekstova neprimerene sadržine.
Interesantno je da je prilikom ispisivanja novih tekstova na istom zidu, između ostalog bilo ispisano i Vučiću pederu i latinično slovo „Z“, što je ubrzo prefarbano. U odnosu na to prefarbavanje nije podneta nijedna prekršajna prijava. Na pitanje zašto nisu obrisane i ostale poruke i simboli, sarkastično je odgovoreno: nestalo je boje.
U opisanoj akciji građani su dali nesumnjiv doprinos čišćenju parkića i igrališta za decu. Zid koji oivičava zapadnu stranu parkića je nakon krečenja ostao netaknut kratko vreme. Na njemu su ponovo poruke neprimerene deci. U međuvremenu, građani koji su pokušali da upristoje i deci prilagode parkić, igralište i njegovu okolinu, dobijaju pozive Prekršajnog suda pred kojim će morati da dokazuju da nisu narušavali spoljni izgled zgrade, već da su pokušali da ga vrate u prvobitno stanje upravo zbog toga što je bio narušen neprimerenim grafitima.
Dok iščekujemo odluke sudija Prekršajnog suda, deca će se i dalje igrati u parkiću. Imajući u vidu mogućnost da će neko dete pročitati tekst neprimerene sadržine ispisan na obližnjem zidu, možda će neko od građana na ulazu u parkić postaviti tablu sa natpisom: SAMO ZA DECU KOJA NE ZNAJU DA ČITAJU.
Autor: Miloš R. Janković
Izvor: pescanik.net