08 Apr Otvoreno pismo Visokom savetu tužilaštva povodom izbora Glavnog javnog tužioca za ratne zločine
Poštovani članovi Visokog saveta tužilaštva,
Obraćamo vam se povodom izbora Glavnog javnog tužioca za ratne zločine, uvereni da je pred vama odgovornost da na ovu važnu funkciju imenujete osobu s profesionalnim integritetom, čije će rukovođenje unaprediti rad Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ) i doprineti efikasnijem procesuiranju ratnih zločina. S obzirom na to da je od početka oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije prošlo više od trideset godina, predstojeći mandat Glavnog javnog tužioca je od izuzetnog značaja budući da je sve manje vremena da se odgovorni za zločine izvedu pred lice pravde.
U tom kontekstu, izražavamo zabrinutost zbog činjenice da se Snežana Stanojković ponovo nalazi među kandidatima za ovu poziciju, uprkos tome što je njen prethodni mandat bio obeležen ozbiljnim manjkavostima i urušavanjem kredibiliteta JTRZ.
Tokom sedam godina njenog rukovođenja, JTRZ je podiglo svega 16 optužnica zasnovanih na sopstvenim istragama. Tako mali broj optužnica je neprimeren i s obzirom na kapacitete Tužilaštva koji su u istom periodu udvostručeni pa je broj tužilaca u periodu od 2017. do 2023. porastao sa pet na 12. Regionalna saradnja je svedena na preuzimanje optužnica iz Bosne i Hercegovine, dok je Tužilaštvo istovremeno izbegavalo ustupanje predmeta u kojima su optuženi strani državljani uhapšeni u Srbiji.
Upravljanje Snežane Stanojković JTRZ-om dovelo je i do ugrožavanja pojedinih postupaka i ozbiljno narušilo kredibilitet i ugled institucije. U predmetu Srebrenica II Tužilaštvo je ostalo bez važnog dokaza kojim zastupa optužnicu, jer je 2021. godine angažovalo Mileta Stojkovića kao veštaka za vojnu struku za izradu stručnog mišljenja i veštačenje, iako on nije bio upisan u registar sudskih veštaka, a zvanje mu je prestalo još 2005. godine.
Podsećamo Visoki savet tužilaštva da prilikom odlučivanja treba da ima u vidu i ponovljeno negativno mišljenje kolegijuma o kandidaturi Snežane Stanojković. U negativnom mišljenju koji je kolegijum JTRZ dostavio u martu 2024. godine prilikom prethodnog (poništenog) konkursa, čak sedam od deset tužilaca ocenilo je da Stanojković ne ispunjava uslove stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti za obavljanje funkcije. Tužioci su u obrazloženju ukazali na profesionalne propuste, ali i na krajnje neprimeren i neprofesionalan odnos prema saradnicima, koji im je značajno otežavao rad.
Negativno mišljenje kolegijuma potvrdilo je ocene stručne javnosti o nedostatku rezultata rada navodeći da JTRZ tokom njenog mandata i „pored jasnih smernica datih u strateškim dokumentima sa tri puta jačim kapacitetima, nije uspelo čak ni da ponovi rezultate iz ranijeg perioda, a koji rezultati su i tada ocenjeni kao nezadovoljavajući“.
Snežana Stanojković je svojim prethodnim rukovođenjem rad JTRZ učinila neučinkovitim, netransparentnim i nevidljivim za javnost.
Predstavljajući program za unapređenja rada JTRZ 4. aprila 2025. godine, Snežana Stanojković je istakla da će se zalagati za aktivniju ulogu tužilaca u pogledu postavljanja imovinskopravnog zahteva, naročito u predmetima koji uključuju seksualno nasilje. Međutim, već u drugoj godini njenog mandata, Vrhovni kasacioni sud doneo je Smernice za odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu u krivičnom postupku, čime je javnim tužiocima ukazano kako da postupaju kako bi žrtve ostvarile pravo na naknadu štete. Ipak, uprkos postojanju Smernica, JTRZ pod vođstvom Snežane Stanojković u praksi ih nije primenjivalo, čak ni u predmetima seksualnog nasilja.
Uzimajući u obzir sve navedeno, ponovno imenovanje Snežane Stanojković na funkciju Glavne javne tužiteljke za ratne zločine predstavljalo bi ozbiljan korak unazad u borbi protiv nekažnjivosti za ratne zločine. Takva odluka značila bi nastavak neefikasnog i nedelotvornog procesuiranja ratnih zločina, čime bi bila propuštena dragocena prilika da se, u ograničenom vremenskom okviru koji još postoji, počinioci izvedu pred lice pravde, a žrtvama obezbedi pravda koju zaslužuju.
S poštovanjem,
Fond za humanitarno pravo
Udruženje KROKODIL
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
Žene u crnom
Međunarodna mreža pomoći I.A.N.
Inicijativa mladih za ljudska prava
Crta
Građanske inicijative
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS)
Građanska akcija Pančevo
YUCOM Komitet pravnika za ljudska prava
Omladinski centar CK13