06 Mar Savetu Evorpe predstavljeni ključni dokazi o nezakonitom špijuniranju i tajnom državnom nadzoru koji Srbija vrši prema aktivistima, novinarima i organizacijama civilnog društva
Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope održao je u ponedeljak 3. marta 2025. godine slušanje o upotrebi Pegazusa i sličnih softvera za špijuniranje i tajni državni nadzor na kojem su učestvovali i predstavnici organizacija civilnog društva iz Srbije. Dušan Pokuševski, programski direktor Beogradskog centra za ljudska prava i Milena Berić, izvršna direktorka udruženja Krokodil predstavili su ključne dokaze i nalaze o rasprostranjenoj nezakonitoj upotrebi digitalnih forenzičkih alata i špijunskog softvera kao vidom represije i zastrašivanja koju organi Republike Srbije koriste prema aktivistima, novinarima i članovima civilnog društva u Srbiji.
Tokom izlaganja, ukazali su na to da su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija u više slučajeva nezakonito zaobišli mere bezbednosti mobilnih telefona zloupotrebivši digitalne forenzičke alate kompanije Cellebrite, nabavljene isključivo za zaštitu nacionalne bezbednosti i krivično gonjenje teških zločina. To im je omogućilo da pristupe i izvuku sve podatke sa telefona aktivista i novinara, kao i da u nekim slučajevima instaliraju u njihove telefone špijunske softvere. Na taj način državni organi Srbije imali su neograničen pristup svim sadržajima njihovih telefona i sadržajima koji se čuvaju u oblaku (cloud), uključujući ne samo njihove lične podatke već i lične podatke članova njihovih porodica, prijatelja, poslovnih saradnika, poznanika i drugih kontakata. Pred Komitetom za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope predstavljene su i lične priče žrtava ovakvog vida nezakonitog špijuniranja i invazivnog digitalnog nadzora u Srbiji, kako i kako sve to utiče na život ljudi koji su tome podvrgnuti.
Predstavnici civilnog društva iz Srbije su podsetili na izveštaj organizacije Amnesty International iz decembra 2024. godine pod nazivom „Digitalni zatvor: nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“ koji je jasno ukazao na široku primenu tehnologija za špijuniranje i nezakonito pristupanje privatnim podacima građana Srbije. U izveštaju su izneti konkretni dokazi za pet slučajeva koji potvrđuju upotrebu nametljivi alata, i objavljeni intervjui sa 13 ljudi koji su bili na meti špijunskog softvera ili digitalnih forenzičkih pretraga, dokumentovani su svi nalazi koji jasno dokazuju kompromitovanje mobilnih telefona, uključujući prisustvo zlonamernih aplikacija povezanih sa serverom Bezbednosno-informativne agencije koji se koristi za prenos ukradenih podataka sa zaraženih telefona.
Izveštaj Amnesty International je samo potvrdio ranije indicije da država Srbija vrši nezakoniti tajni nadzor i da zloupotrebljava softvere za špijuniranje prema svojim građanima aktivistima, novinarima i organizacijama civilnog društva. Nakon objavljivanja ovog izveštaja zabeleženi su novi slučajevi nezakonitog nadzora, a jedna od žrtava bio je i student Beogradskog univerziteta koji je krajem 2024. godine priveden u policijsku stanicu u Beogradu.
U decembru 2024. godine, nakon objavljivanja izveštaja Amnesty International, 10 organizacija civilnog društva iz Srbije koje se bave ljudskim pravima[1] pokrenule su i konkretne postupke pred nadležnim domaćim i međunarodnim institucijama – podneli su krivičnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca u policiji i Bezbednosno-informativnoj agenciji, zahtev Zaštitniku građana za pokretanje istrage, kao i zahtev Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti da pokrene proveru rada policije i Bezbednosno-informativne agencije. Takođe su se obratili i Specijalnim izvestiocima Ujedinjenih nacija za pravo na privatnost i za branitelje ljudskih prava.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope pripremiće u narednom period rezoluciju o upotrebi Pegazusa i sličnih softvera za špijuniranje i tajni nadzor koji sprovodi država. Krajem 2024. godine izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Srbiju Aksel Šefer, izrazio je zabrinutost zbog otkrića o praćenju srpskih novinara i aktivista i pozvao srpske vlasti da prestanu da koriste visoko invazivni špijunski softver i digitalne forenzičke proizvode za špijuniranje privatnih života i komunikacija pojedinaca. On je pozvao vlasti u Beogradu da obezbede efikasne pravne lekove žrtvama nezakonitog tajnog nadzora, sprovedu efikasne istrage o ovim zloupotrebama i utvrde odgovornost počinilaca.
Izlaganje Dušana Pokuševskog, programskog direktora Beogradskog centra za ljudska prava možete pročitati OVDE.
Izlaganje Milene Berić, izvršne direktorke udruženja Krokodil možete pročitati OVDE.
Kako je izgledalo slušanje pred Komitetom za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koje je 3. marta 2025. godine održano u Parizu možete pogledati na ovom linku: https://www.youtube.com/live/x0T9q4U4KaM
[1] Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, CRTA, Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Partneri Srbije, SHARE fondacija, Udruženje KROKODIL