Zašto kažeš ljubav? u Lazarevcu
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
27790
post-template-default,single,single-post,postid-27790,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.10.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-27178

Zašto kažeš ljubav? u Lazarevcu

Zašto kažeš ljubav? u Lazarevcu

Tokom radionice, mladi su u grupama analizirali različite grafite i murale koji šire netrpeljivost, identifikujući konkretne akcije koje bi mogle dovesti do promena u lokalnoj zajednici. Fokus je bio na osmišljavanju inicijativa koje uključuju podizanje svesti među vršnjacima, kao i iniciranje institucionalnih promena koje bi doprinele uklanjanju ovakvih sadržaja iz javnog prostora.

Posebno interesovanje izazvala je diskusija o konkretnim primerima iz lokalne sredine, gde su učesnici ukazali na nužnost saradnje sa lokalnim institucijama i građanima. Ideje koje su iznete tokom ove radionice uključuju organizovanje uličnih akcija i kampanja kojima bi se promovisale poruke solidarnosti i tolerancije, kao i kreativno preuređivanje zidova i prostora koji su trenutno preplavljeni šovinističkim sadržajem.

Ovaj događaj je pokazao da mladi u Lazarevcu ne samo da prepoznaju problem nasilja u javnom prostoru, već i da su spremni da aktivno doprinesu njegovom rešavanju kroz kreativne akcije i konstruktivne predloge. Radionica je završena sa osećajem entuzijazma i motivacije među učesnicima da nastave da rade na transformaciji svog okruženja ka pozitivnim promenama.

O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?

Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.

Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.

Photo credits: Vanja Piroški