14 Oct Zašto kažeš ljubav? u Novom Pazaru
Prošle nedelje smo bili u Kulturnom centru Novog Pazara gde je održan još jedan događaj pod nazivom Zašto kažeš ljubav?, u okviru ciklusa razgovora koji ima za cilj da podigne svest o skrivenim uticajima koji utiču na porast nasilja u društvu. Događaj je okupio učesnice koje su razgovarale o temama normalizacije kulture nasilja u društvu i ulozi institucija u prevenciji i rešavanju problema. Učesnice su bile Aida Ćorović, aktivistkinja, Ana Mirković, psihološkinja i direktorka Instituta za digitalne komunikacije, i Milica Borjanić, politikološkinja i generalna sekretarka Krovne organizacije mladih.
Razgovor je počeo videom Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? koji možete pogledati na sledećem linku: https://youtu.be/DrO3GhwvZP0
Pitanjima o njihovom odrastanju, u poređenju sa odrastanjem današnjih generacija dece, uz poseban fokus na izazove i podršku koju su dobijali, započeli smo diskusiju. Tema nasilja u javnom prostoru i njegove normalizacije dominirala je diskusijom, a učesnice su analizirale glavne izvore normalizacije kulture nasilja, kao i neadekvatne reakcije institucija. Diskutovano je i o rezultatima ovogodišnjeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih, koji je pokazao opadajuće poverenje mladih u institucije i rastuću zabrinutost zbog nasilja u javnom prostoru.
Ana Mirković je govorila o nasilju u digitalnom prostoru, ističući sveprisutnost digitalnog nasilja među mladima, uključujući vršnjačko nasilje, zlostavljanje i govor mržnje. Njeni zaključci su ukazali na potrebu za edukacijom i podizanjem svesti o ovim oblicima nasilja.
Aida Ćorović je naglasila važnost prepoznavanja transgeneracijskih trauma koje oblikuju društveno ponašanje i ukorenjuju nasilje u svakodnevici. Diskutovano je i o ulozi medija i društvenih mreža u širenju nasilnih narativa, dok je poseban deo razgovora bio posvećen pitanju mentalnog zdravlja mladih u kontekstu sveprisutnog nasilja.
Događaj je zaključen diskusijom o aktivizmu, njegovom značaju u borbi protiv nasilja i načinu na koji mladi mogu biti motivisani da se aktivno uključe u društvene procese. Aktivizam mladih predstavlja ključnu snagu koja može da donese promene na bolje, ukaže na društvene probleme i doprinese izgradnji boljeg okruženja za sve.
O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?
Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.
Razgovor u Novom Pazaru bio je samo jedan u nizu planiranih događaja u okviru projekta Zašto kažeš ljubav?, čiji je sledeći susret najavljen za Knjaževac 17. oktobra 2024. u 16h, šah sala u Domu kulture, Branka Radičevića 1.
Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.
Photo credits: Vanja Piroški
