06 Sep Zašto kažeš ljubav? u Šapcu
Turneja širom Srbije pod nazivom Zašto kažeš ljubav? nastavlja se ove jeseni i to u šabačkoj Biblioteci. S početkom u 16 i 30, 12. septembra predstavićemo rezultate “Istraživanja i analize skrivenog uticaja na porast nasilja u društvu u Srbiji”, autora Srđana Hercigonje i Milene Berić, koje je nedavno objavilo Udruženje KROKODIL, a uslediće radionica sa šabačkim srednjoškolcima i srednjoškolkama, na kojoj ćemo zajedno propitivati odnos prema nasilju prisutnom u javnom prostoru, ali i razgovarati o pozitivnim umetničkim praksama, kojima mi kao građani možemo reagovati na njegov porast.
Razgovaraćemo o graftitima i muralima koji pozivaju na nasilje i netrpeljivost, o uzrocima zbog kojih su u porastu, ali i pozvati mlade da daju svoj odgovor na ovakvo stanje na zidovima kroz predloge pozitivnih građanskih akcija i javnog zagovaranja.
Radionica će se sastojati od dva dela – prvi će služiti diskusiji o aktuelnom stanju na zidovima i promišljanju različitih zajedničkih aktivnosti koje mogu biti odgovor zajednice na trenutnu fizionomiju javnih prostora, dok će u drugom delu učenice/i raditi na likovnim rešenjima – šablonima – sa idejom da pošalju pozitivne poruke svojim vršnjacima, starijima i celokupnom društvu. Njihovi radovi biće zatim izloženi u okviru biblioteke.
Prvi segment vodiće Milena Berić i Tamara Marković, ispred Udruženja KROKODIL, dok će za umetnički deo rada sa mladima biti zadužena Dragana Đurđević, likovna umetnica i profesorka.
O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?
Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.
Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.