Prikazan mural Žeđ za prirodom Andreja Žikića Arteza
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
27038
post-template-default,single,single-post,postid-27038,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.10.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-27178

Prikazan mural Žeđ za prirodom Andreja Žikića Arteza

Prikazan mural Žeđ za prirodom Andreja Žikića Arteza

U petak 28. juna u 18 sati na adresi Beogradska 44b (GO Vračar u Beogradu) svečano smo presekli vrpcu i time prikazali javnosti jedanaesti, ujedno i poslednji mural, nastao u okviru građanske inicijative Free the Streets/Free the People koju je pre dve godine pokrenulo Udruženje KROKODIL.

Autor rada, koji predstavlja reakciju na haos urbanog življenja i podseća na važnost (ponovnog) povezivanja sa prirodom, jeste Andrej Žikić – Artez, jedan od najistaknutijih domaćih uličnih umetnika. 

Murali, kao i sama inicijativa, nastali su kao odgovor na ogromnu količinu agresivnih poruka i poruka mržnje koje su ispisane na zidovima u gradovima širom Srbije. Nastali u saradnji sa lokalnim zajednicama, tj. komšilucima, oni predstavljaju mali doprinos vraćanju javnih prostora na korišćenje svim građanima i građankama i podsećanje da ulice pripadaju svima nama, a ne onima koji su bučni, uzurpatorski i neprijateljski nastrojeni.

Kontaminacija javnih prostora naročito je vidljiva u pojedinim beogradskim opštinama, a deo Vračara u pojasu Njegoševe i okolnih ulica, neslavno se istakao poslednjih godina slavljenjem domaćih i stranih ratnih zločinaca kroz zidne portrete, kao i grafitima mržnje usmerene ka etničkim i drugim manjinama. Upravo zbog toga nam je važno što, uz podršku sugrađanki i sugrađana iz Beogradske, ovu inicijativu zaokružujemo otvaranjem murala upravo na ovoj lokaciji.

U okviru ove inicijative naslikano je još 10 murala čije su autorke i autori: Anja Gladiševa i Gljeb Pušev (Male stepenice pored Brankovog mosta, Beograd), Barbara Dimić, Marija Šoln, Goran Todorović, Kerim Mušanović, učenici i učenice OŠ Olga Petrov (OŠ Olga Petrov, Padinska skela, Beograd), Dejan Ivanović – Wuper (Obrenovac, Beograd), Vuk Đurić – Endo (Čačak), Stefan Jangovski (Kraljevo) i Aleksandra Petković – TKV (Detelinara, Novi Sad).

Artez o muralu u Beogradskoj: “Život u urbanoj sredini i haos koji ga prati poslužili su kao osnova za koncept ovog murala. Sama lokacija – Beogradska ulica, kao jedna od prometnijih saobraćajnica prestonice, na najbolji način oslikava haos karakterističan za urbanu sredinu. Unošenjem elemenata prirode u zadati kontekst kreirana je jukstapozicija koja treba da zainterestuje posmatrača i skrene mu pažnju sa svakodnevnih misli. Portret devojke koja pije vodu iz vaze bogato napunjene cvećem govori o fundamentalnoj potrebi čoveka za prirodom. Ona žudi za energijom koju samo priroda može da nam pruži, a koju je tako teško pronaći u urbanoj sredini. Ovaj mural poziva posmatrače da pronađu trenutak za introspekciju i povezivanje sa prirodom, i skreće im pažnju na važnost očuvanja prirode u urbanom okruženju”.

O inicijativi Free the Streets/Free the People:

Zidovi na ulicama srpskih gradova i varošica već duže vreme predstavljaju poprište različitih desničarskih i drugih grupa kao i platformu za promovisanje njima bliskih politika. Rezultat podrške ali i ovakvog skrivenog uticaja državnih struktura jeste urbani pejzaž zasićen iscrtanim porukama, šablonima, grafitima i muralima koji direktno pozivaju na mržnju, zlobu, uskogrudost, rasizam, seksizam i generalno šire različite toksične sadržaje stvarajući društvo prepuno nasilja koje je prisutno na svim nivoima, a posebno kod mladih ljudi. 

Namera dvogodišnje inicijative nazvane Free the Streets/Free the People jeste da kroz tri glavna pravca aktivnosti utiče na izmenu gorepomenute prakse i podigne svest o štetnosti šovinističkog i reduktivnog načina promišljanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti koji je dominantan u javnom prostoru. To su:

1.  umrežavanje građana oko uličnih umetničkih intervencija,

2.  transformacije javnih prostora,

3.  javno zagovaranje s kreatorima javnih politika na lokalnom i nacionalnom nivou s ciljem promene zakonskih rešenja po pitanju javnog ispoljavanja govora mržnje.

photos Vanja Piroški