29 May SKICE SA GOSTOVANJA “Sa Cvejom” i “Urotnici” na Kosovu: Vraćamo se u Beograd umorni ali novi, promenjeni…
Izvor: blic.rs
Knjiga “Sa Cvejom” i scensko čitanje teksta “Urotnici” Vladimira Arsenijevića i Igora Štiksa u režiji Borisa Liješevića predstavljeni su u Domu kulture „Gračanica“ 17. maja i u prištinskom Teatru “Oda”, u okviru “Polip festivala”, 18. maja u organizaciji Qendra Multimedia organizacije u Prištini.
Knjiga „Sa Cvejom“ o čuvenom glumcu Branku Cvejiću (urednik Beka Vučo, Fondacija Moj Balkan i IK „Clio“) sačinjena od niza autorskih tekstova na brojnim promocijama i u susretu sa čitaocima svedoči da nije samo važan dokument o jednom izuzetnom umetniku i njegovim dostignućima u oblasti kulture i umetnosti, u gradu, zemlji i celom regionu bivše Jugoslavije, već i o godinama zajedništva, bliskosti, radu, prolasku vremena, pokušajima razdvajanja. Došlo je to do izražaja i na nedavnoj promociji na Kosovu.
Javno čitanje teksta “Urotnici” Vladimira Arsenijevića i Igora Štiksa u režiji Borisa Liješevića i izvođenju Svetozara Cvetkovića, Isidore Minić, Dejana Dedića i Marka Grabeža, posle uspešnih predstavljanja u Beogradu, Kotoru, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani dolazi na Kosovo. Pod okriljem Udruženja “Krokodil”, na temelju tekstova objavljenih u ediciji „Zajednička čitaonica“ nastala je ova uzbudljiva mešavina glasova, jezička i umetnička polifonija koja dokazuje da, iako smo se danas zatekli podeljeni u više različitih država, a mnogi u raseljenju, jedni drugima ne predstavljamo strance. Jer u književnosti nema pasoša i putovnica.
Razgovor o knjizi “Sa Cvejom” i predstavljanje “Urotnika” je održano 17. maja u Domu kulture „Gračanica“ gde se godišnje izvede veliki broj kulturno-umetničkih događaja za poklonike kulture ovog gradića kao i iz nekolicine obližnjih sela. Sutradan, 18. maja knjiga “Sa Cvejom” i “Urotnici” su učestvovali u okviru značajnog međunarodnog kreativnog literarnog festivala “Polip” u organizaciji prištinske Qendra Multimedije koji se već po trinaesti put održava u Prištini. U toku ovogodišnjeg festivala od 17-19. maja odigrano je niz pozorišnih prezentacija, javnih čitanja dramskih tekstova, muzičkih večeri, razgovora i radionica sa gostima iz Albanije, Italije, Francuske, Srbije, Austrije, Hrvatske, SAD i sa Kosova.
Nema boljeg načina
U Gračanici, o knjizi „Sa Cvejom“, govorili su Beka Vučo, Svetozar Cvetković i Boris Liješević, a razgovor je moderirao Aleksandar Guđžić, urednik dramskog programa Doma, dok je u Prištini razgovor vođen dvojezično, na albanskom i srpskom (uz simultani prevod) a moderirao je Jeton Neziraj, dramski pisac i direktor Polip festivala.
– Veoma sam zadovoljna ovim gostovanjem. Kosovo je posebna i važna destinacija za sve nas, i vreme je da postojeće barijere i predrasude počinju da razbijaju, da se ide otvoreno, sa željom da se uspostave kontakti, da se razgovara, bez straha, zabluda i tabua… a nema boljeg načina nego preko umetnosti – kaže Beka Vučo. I dodaje:
– Umetnost ima tu moć sjedinjavanja, opšteg razumevanja, poštovanja i uzajamne ljubavi. Doći u ovaj deo regiona, u kome sam bila mnogo puta posle 1999, a i ranije, je za mene lično bilo izuzetno važno, a knjiga o Cveji i “Urotnici” su bili pun pogodak, zbog svojih sadržaja, misije i koncepta. Bili smo u gradovima koje je Branko Cvejić voleo, poštovao, i u koje se rado vraćao, ne samo kao glumac već i kao čovek visokih moralnih načela, koji je verovao u demokratska rešenja svih sukoba. U Prištini, je 2012. i igrao baš u ovom istom Oda Teatru gde je knjiga predstavljena, svoju sjajnu Gretu u predstavi “Izopačeni” Martina Šermana u režiji Andreja Nosova. A u “Urotnicima”, se govori o sponama koje među nama postoje, a koje počivaju na zajedničkom jeziku i velikoj književnoj baštini, koje mnogo su jače od destruktivnih sila koje su u proteklih nekoliko decenija proizvele više zla nego što smo ikada mogli zamisliti. O tom zlu se u “Urotnicima” govori, kao i o uroti za neku drugačiju bolju budućnost. Dodaje, zatim:
– Prezentaciju knjige su ispratili svi mediji Gračanice i intervjui i izveštaji su objavljeni na portalima Kossev, Radio Televizija Gračanica, TV Prva itd. U Prištini, Koha Ditore, najvažniji dnevni list u gradu, pod naslovom „Sa Cvejom kao spomenik za čoveka, protiv umetnosti zaborava“ posvećuje celu stranu našem gostovanju. Drago mi je da smo imali vremena da i pored zvaničnog programa provedemo vreme u razgovorima sa domaćinima, da u Gračanici okusimo gastronomiju i izuzetna vina u sjajnom restoranu Etno kuća a da u Prištini, sa ostalim učesnicima festivala, pod Jetonovim vođstvom odemo u najpopularniji kafić-bar Bubble.
Dečansko vino
Po rečima Borisa Liješevića ovo je bilo jedno od onih putovanja sa kojih se čovjek ne vraća isti.
– Susret sa sopstvenim predrasudama mijenja pogled na svijet i život. Ljudi iz Narodnog pozorišta Gračanica su nas dočekali riječima da dolazimo u svoj dom. Upoznajemo divne ljude Živorada, Aleksandra, Stefana. Popodne predstaljamo izvanrednu knjigu Beke Vučo: “Sa Cvejom”. Dobijam priliku da govorim o Cveji na čiji sam poziv i pod čijim sam rukovodstvom, radio svoje najdraže i najbolje predstave. Uveče izvodimo “Urotnike”, a potom druženje sa domaćinima. Slušamo njihova životna iskustva poslije kojih ništa više nije isto. Može se samo ćutati i pokloniti se stradanju i patnji. Sutradan – Priština. Predrasude se lupaju o hridi gostoprimstva direktora teatra Qendra: Jeton Neziraj, pisac, čest gost u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, poznanik, drugar, šarmantni organizator i producent, a u stvari odličan i kompletan stvaralac.
Ističe, zatim:
– U pozorištu nema razlika u nacionalnim i političkim opredjeljenjima. Jedina naša nacija su ljubav i talenat. A domovina teatar. Bilo je to jedno od najuzbudljivijih izvođenja ove predstave/čitanja. U publici su ljudi koji su učestvovali u događajima o kojima komad govori. Nije prvi put da igramo ovaj komad pred njegovim likovima. U Sarajevu je u publici bio Semezdin Mehmedinović, u Ljubljani je trebalo da prisustvuje Svetlana Slapšak… Izvođenje “Urotnika” uvijek donese neki neočekivan i vrijedan susret. Treći dan, nedelja i liturgija u Dečanima. Crkva prepuna. Svake nedelje im dolaze autobusi sa grupama poklonika i vjernika i čine da manastir snažno živi i diše u svojoj punoći. Poslije ručka u manastirskoj trpezariji odlazimo sa puno flaša dečanskog vina u Veliku Hoču. Obilazimo vinara Petrovića koji nas krijepi i vodi u obilazak. Sveštenik daje Cveletu ključeve crkava iz 12. i 13. vijeka. Obilazimo crkve i nadahnjujemo se drevnim izvornim živopisom. Vraćamo se u Beograd. Umorni ali novi, promijenjeni.
Krug u Velikoj Hoči
Svetozar Cvetković napominje da je u Prištini boravio pre skoro dve godine radeći predstavu “Balkan Bordelo”.
– U Gračanicu smo išli često, tamo je najbolji restoran u Prištini, Etno Kuća na adresi Braće Jugovića bez broja. Gosti su svi dobrodošli. Gračanica je Priština, nekako koliko je i Kosovo Srbija. A tu je, nadomak, i jedno i drugo. Iz Beograda, sve izgleda drugačije. S obzirom na sopstveno iskustvo od pre dve godine, ponašao sam se malo kao domaćin našem malom ansamblu i što se Gračanice tiče a i Prištine, gde ne žive ovi iz Gračanice. Pravio sam se važan i uživao u njihovom otkrivanju onoga što sam od njih tajio kao iznenađenje. Kosovo je u svakom slučaju iznenađenje. U velikoj sali Doma Kulture u Gračanici, sa publikom na sceni, uz sablasnu tišinu izgovaram reči Bogdana Bogdanovića u dijalogu sa Krležom koga tumači Dejan Dedić i pitam se šta nam je cilj, jer je sredstvo jasno. Možda ga dosežemo sutradan u sali Oda teatra gde nas dočekuju oni koji su gotovo zaboravili naš jezik, a mi njihov nikad nismo znali. Uz predstavljanje knjige o Branku Cvejiću, budimo uspomene našim domaćinima na najlepše tragove njihove mladosti u nekada zajedničkopj državi. “Koha Ditore” objavljuje sutradan na čitavoj stranici tekst o Cveji, nama, sećanju, umetnosti… Naš smisao ne bi smo postigli da uz sve što smo izveli i u “Urotnicima” probudili kod naših domaćina u Gračanici i Prištini nismo put zaokružili najvišim vrednostima umetnosti sopstvenog naroda utemeljenoj u korenima manastira kako u Gračanici, tako i u Visokim Dečanima. Krug spajamo u Velikoj Hoči, čije ulice nemo govore o tragičnoj sudbini svojih zemljaka u godinama sukoba, skraja prošlog i početka ovog veka dok nas toplo nasmejani domaćin Aleksandar upoznaje sa nekoliko od 13 crkava koje u ovom selu prkose prošlosti i čuvaju sadašnjost. Cilj smo postigli, izgovorili misli Štiksa i Arsenijevića, spojili misli publike u Domu Kulture i Oda teatru, a sebe podučili neprolaznosti duhovnih i umetničkih vrednosti Kosova koje se iz Beograda tako nejasno vide – kaže Cvetković.
