27 May Drugo veče Festivala KROKODIL
Čuvena bina “u fontani” ispred Muzeja Jugoslavije, druge večeri festivala KROKODIL, 22. juna od 20 sati, rezervisana je za književne nastupe Filipa Grujića, Andrija Ljubke, Arnona Grunberga i Nikole Madžirova, dok će nam se na sofa-intervjuu pridružiti istoričarka Dubravka Stojanović.
Za muzički predah između razgovora i čitanja, pobrinuće se Jelena Petošević svojim mini koncertom.
Kroz program će vas voditi naš dobro poznati, dinamični dvojac – Mima i Daško. Program preuzmite klikom OVDE
Ulaznice za večernje programe možete nabaviti putem GIGS TIX prodajne mreže i onlajn preko new.gigstix.com, kao i u KROKODILovom Centru (radnim danima od 12 do 20 č.) i na biletarnici festivala sat vremena uoči početka programa.
Filip Grujić je nagrađivani pisac i dramaturg. Takođe je i autor i voditelj emisije Čudna šuma na Radio Beogradu 2 i kolumnista časopisa Oblakoder. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde trenutno radi kao asistent na Katedri za dramaturgiju. Autor je više drama koje su na pozorišnim repertoarima i dobitnik Mihizove nagrade za dramsko stvaralaštvo 2020. Njegova drama Ne pre 4.30 niti posle 5.00 ovenčana je Sterijinom nagradom i nagradom „Slobodan Selenić“, a izvodi se u Ateljeu 212 pod nazivom Pred svitanje, dok se drama Vilica Ebena Bajersa izvodi u Srpskom narodnom pozorištu pod nazivom Velika depresija. Autor je romana Podstanar (2020), koji je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu i nominovan za Evropsku nagradu za književnost, i romana Bludni dani kuratog Džonija (2017), po kojem se igra predstava u Novosadskom pozorištu. I onda opet, iz početka (2023) njegov je treći roman. U postprodukciji je njegov debitanstki film koji je pisao i režirao “Jugo ide u Ameriku”.
Andrij Ljubka (1987) je ukrajinski pesnik, pisac i esejista. Diplomirao je na Vojnoj školi u Mukačevu, ukrajinsku filologiju na Univerzitetu u Užgorodu i balkanske studije na Univerzitetu u Varšavi. Autor je knjiga poezije: “Osam meseci šizofrenije” (Užgorod, 2007), “Terorizam” (Lavov, 2009), “40 dolara plus napojnice” (Lavov, 2012); zbirke kratkih priča: “Ubica” (Lavov, 2012), zbirke pesama u nemačkom prevodu “Notaufname” (Austrija, Insbruk, 2012), knjige eseja “Spavanje sa ženama” (2014), romana “Karbid” (2015, ušao u top-5 knjiga godine po izboru BBC Ukrajina; poljski prevod ušao u uži izbor za srednjoevropsku nagradu Angelus 2017; slovenački prevod objavljen u Ljubljani 2019, engleski prevod objavljen u Londonu 2020), zbirke kratkih priča “Soba za tugu” (2016), knjige eseja “Saudade” (2017), romana “Tvoj pogled, Cio-Cio-san” (2018), putopisnog eseja o Balkanu “U potrazi za varvarima” (2019) i romana “Mali ukrajinski roman” (2020). Dobitnik je nagrada “Debi” (2007), “Kijevski lovor” (2011), nedavno je dobio književnu nagradu Fondacije Kovaljev (SAD) i postao laureat Ševljovljeve nagrade za najbolju knjigu eseja 2017. godine u Ukrajini. Član je ukrajinskog PEN-a. Prevodi s poljskog, zajedničkog i engleskog. Kustos je dva međunarodna festivala poezije. Živi u Užgorodu.
Arnon Grunberg (rođen 22. februara 1971.) je holandski pisac romana, eseja i kolumni. Odrastao je u Amsterdamu u jevrejskoj imigrantskoj porodici i izbačen je iz srednje škole sa sedamnaest godina. Nakon kratke glumačke karijere, 1990. godine je osnovao sopstvenu izdavačku kuću Kasimir i napisao nekoliko drama. Godine 1994., sa dvadeset tri godine, debitovao je svojim prvim romanom “Plavi ponedeljci” za koji je dobio nekoliko holandskih nagrada, uključujući nagradu Anton Vahter i De Gouden Ezelsoor, nagradu za najprodavaniji književni debi. Nakon toga napisao je šesnaest romana, uključujući “Tihi statisti” (1997), “Fantomski bol” (2000), “Tirza” (2006) i “Jevrejski mesija” (2008). Pored romana, napisao je mnoge eseje, kolumne, poeziju, scenarije i drame. Njegovi eseji su se pojavili u nacionalnim i međunarodnim časopisima kao što su The New York Times, Le Monde, Libération, The Times, Neue Zürcher Zeitung, Courrier International, Revista Contexto i Süddeutsche Zeitung. Godine 2022. dobio je nagradu P.C. Hooftprijs, holandsku književnu nagradu za životno delo, i nagradu Johannes Vermeer, holandsku državnu nagradu za umetnost.
Nikola Madžirov (pesnik, esejista, prevodilac) rođen je 1973. u Strumici u porodici izbeglica iz Balkanskih ratova. Poezija mu je prevedena na četrdesetak jezika i objavljivana u časopisima i antologijama u Makedoniji i inostranstvu. Za poeziju iz knjige Premešten kamen (2007) dobio je istočnoevropsku pesničku nagradu Hubert Burda, kao i nagradu Braća Miladinov na Struškim večerima poezije. Za zbirku Zaključani u gradu (1999) dobio je nagradu Studentski zbor za najbolju debitantsku knjigu, a za knjigu Negde, nigde (1999) nagradu Aco Karamanov. Godine 2017. dobio je nagradu za evropsku poeziju Xu Zhimo Silver Leaf na Kings koledžu u Kembridžu. Bio je urednik poezije u časopisu za književnost i kulturu Blesok i jedan je od koordinatora međunarodne pesničke mreže Lyrikline i urednik u časopisu Stremež. Njegove pesme, kao i kritički tekstovi o njegovoj poeziji, objavljeni su u American Poetry Review, Modern Poetry in Translation, World Literature Today, kao i listovima Times, Der Spiegel, Die Zeit, Tagesspiegel, El Pais, NZZ i drugim. Na njegove stihove muziku je komponovao američki džez kompozitor Oliver Lejk (Oliver Lake), kao i osnivač Snarki Papija (Snarky Puppy), Majkl Lig (Michael League) zajedno sa Bekom Stivens (Becca Stevens). Dobio je više međunarodnih književnih stipendija: International Writing Program Univerziteta Ajova u SAD, DAAD u Berlinu, Civitella Ranieri u Italiji, Marguerite Yourcenar u Francuskoj, Pass Porta u Briselu, MacDoweli i Yaddo u SAD, kao i rezidencijalnih stipendija u Beogradu (Krokodil), Splitu, Tirani i Sarajevu u saradnji sa mrežom Traduki. Na makedonski je preveo stihove Luiz Glik, Jehude Amihaija, Georgi Gospodinova, Vaska Pope, Novice Tadića, Ane Ristović, Petra Matovića, Marka Pogačara, Faruka Šehića, Aleksandra Ristovića, Tatjane Gromača, Danijela Dragojevića i dr., kao i prozu Gospodinova, Slavenke Drakulić i dr. Ove godine objavio je prvu knjigu za decu, Rokčeto. Živi u Strumici.
Dubravka Stojanović je rođena 1963. godine u Beogradu, magistrirala je 1992. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu s temom ,,Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918”, a doktorirala 2001. godine s temom ,,Evropski demokratski uzori kod srpske političke i intelektualne elite 1903-1914”. Od 1988. do 1996. radila je u Institutu za noviju istoriju Srbije, a od 1996. predaje na katedri za Opštu savremenu istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Vanredni profesor postala je 2008. godine, dok je u zvanje redovnog profesora izabrana 2015. godine. Učestvovala je na mnogim naučnim skupovima i uredila više naučnih zbornika. Koordinator je kurseva na Ženskim i Mirovnim studijama, te Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mreži. Fokus njenog istraživanja obuhvata demokratiju u Srbiji i na Balkanu krajem 19. i početkom 20. veka, interpretacije istorije u srpskim udžbenicima, društvenu istoriju, procese modernizacije, i istoriju žena u Srbiji. Za knjigu ,,Srbija i demokratija: 1903—1914” dobila je Nagradu grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003. godinu. Godine 2015. dodeljen joj je francuski Nacionalni orden za zasluge. Objavljuje 2023. godine knjigu ,,Prošlost dolazi” u kojoj govori o promenama u tumačenju srpske istorije u udžbenicima od 1913 – 2021.
Jelena Petošević a.k.a. Lady Jelena, intrigantna pop džez pevačica i kantautorka, proslavila se već kultnim numerama „Nikola“ i „Slatka mala“, da bi se, nakon dužeg vremena pauze i muzičkog sazrevanja, vratila na scenu sa potpuno novim i svežim muzičkim materijalom. Odrastanje u Belgiji i vreme provedeno na studijama u Londonu, spojili su njen balkanski duh sa zapadnom kulturom koja ju je podsticala na slobodu izražavanja. Pored animacije kojom se i dalje bavi, Jelena se sasvim slučajno našla u svetu muzike gde je i ostala jer je shvatila da rečima, glasom, i muzikom, može da nasmeje, rastuži, uzbudi, i naljuti. 2020. godine izdala je prvi album “Svrati kod mene” čiji je producent Voja Aralica s kojim je takođe saradjivala na pesmama za seriju Močvara. Ove godine napisala je pesmu “Žor i Morž“ za dečiji hor Kolibri što smatra velikim uspehom. Danas je možemo čuti kao one woman band, koji je nastao kroz igru sa žičanim instrumentima i ritmovima bas-bubnja.