03 Apr U Kragujevcu 1. aprila nije bilo šale
U prostoru kafića UMMUS kulturnog centra, okupila se raznovrsna grupa zainteresovanih Kragujevčana za javnu diskusiju o skrivenim faktorima koji oblikuju poziciju žene u društvu i rodno zasnovanom nasilju na poslu. Prostor je bio ispunjen pretežno studentima i studentkinjama psihologije, prisutne su bile, takođe i profesorice sa iste katedre.
Diskusija je bila dinamična, obuhvatila je širok spektar tema, od rasprava o rodnoj diskriminaciji u kontekstu studija do prepoznavanja psihološki nebezbednog ponašanja u različitim sferama života.
Neka od konkretnih pitanja koja su bila okosnica razgovora: Koje poruke ženama šalju porodica i društvo? Kako rodno zasnovani stereotipi utiču na sliku koju žene imaju o sebi u kontekstu poslovnih odnosa? Šta je emotivna bezbednost na poslu? Sa kakvim se sve izazovima susreću žene u okolnostima privremenih i povremenih poslova? Na koji način su žene koje se bave javnim poslom posebno izložene seksističkom i nasilničkom ponašanju? Kako udruženo možemo da dođemo do promene? Koje su potencijalne grupe i mesta ohrabrivanja i podrške?
Lara je podelila rezultate do kojih je došla u svojim istraživanjima, a posebno važan deo njenog izlaganja bio je vezan za osvetljavanje emocionalnog rada i sa njim povezanih uslužnih zanimanja, a to je bilo vrlo blisko studentima jer se mnogi među njima tokom studija izdržavaju na ovaj način.
Mia je pričala o osnaživanju žena u pregovaračkom i liderskom kontekstu. Iva Parađanin je podelila svoje zaniljivo iskustvo rada u pretežno muškoj sportstkoj redakciji, i kako je radeći za Vice odlučila da počne da se bavi feminističkim temama, da bi kasnije ceo svoj podskast posvetila tome.
Razgovarajući o skrivenim uticajima, grupa je identifikovala male oblike nasilja koji doprinose izgradnji kulture nasilja, što može dovesti do ozbiljnih problema poput rodno zasnovanog nasilja i femicida.
Takođe, razgovaralo se i o političkim temama, ističući važnost građanskog udruživanja kao odgovora na izazove jačanja desničarskog narativa i zanemarivanja antifašističke borbe u javnoj diskusiji.
Osvrćući se na institucionalno rodno zasnovano nasilje, diskutovalo se i o mehanizmima koji ga podržavaju kroz institucije. Sve u svemu, razgovor je bio otvoren za razmenu ideja, podršku i inspiraciju za dalje aktivnosti u promociji rodne ravnopravnosti i borbi protiv nasilja.
Nakon formalnog dela događaja, grupa studentkinja izrazila je želju da osnuju svoje feminističko društvo i tražile savete za delovanje na lokalnoj zajednici. Takođe, interesovale su se za buduće slične događaje, obzirom na nedostatak ovakvih sadržaja u njihovoj lokalnoj zajednici.
Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program Matra.
