Preporuke za unapređenje stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost

07 Dec Preporuke za unapređenje stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost

Radna grupa koju čine predstavnici organizacija iz nevladinog sektora (YUCOM, Beogradski centar za ljudska prava, Partneri Srbija, Udruženje KROKODIL i Inicijativa mladih za ljudska prava) godinu dana je radila na mapiranju najboljih međunarodnih praksi, lokalne legislative, procedura i na identifikovanju trenutnih potreba na terenu. U skladu sa tim, pripremljen je spisak predloga i preporuka za unapređenje stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost na javnim površinama.

Spisak koji možete da pročitate u nastavku ovog dokumenta, poslužiće kao osnov građanske peticije koja će 20. decembra ove godine biti upućena građanima širom Srbije na saglasnost i potpisivanje. 

Takođe, navedenu listu predloga ćemo mi, dolepotpisane organizacije, uručiti svim izbornim listama, jer smatramo da je u interesu građana da se nađe u političkim agendama svake od političkih partija. 

Preporuke za unapređenje stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost na javnim površinama:

1. Razvoj pravnog okvira za murale: Neophodno je insistirati na promeni postojećih propisa u ovoj oblasti, kao i sprečiti selektivnu primenu postojećih propisa o korišćenju javnog prostora, imajući u vidu neadekvatne sankcije za vandalizovanje zidova, nepostupanje lokalnih samouprava u skladu sa svojim nadležnostima kako bi sporni grafiti bili uklonjeni, te prebacivanje praktično čitave odgovornosti za njihovo uklanjanje na stanare zgrada ili vlasnike objekata na kojima su takvi sadržaji nelegalno naneseni. Stoga bi nadležne institucije trebalo da uspostave jasne smernice i propise te tako regulišu oblast kreiranja murala. Ovakvi propisi bi trebalo da definišu procedure za dobijanje dozvola za postavljanje murala, kao i uslove koji osiguravaju da umetnička dela doprinose estetici grada i zajednici.     
2. Podrška kreativcima: Uvesti olakšice za umetnike i organizacije koje žele da stvaraju murale. Ovo bi moglo da uključuje finansijsku podršku, uključujući tu i honorare za umetnike, kao i značajno pojednostavljivanje procedura za dobijanje dozvola za stvaranje murala na javnim površinama.
3. Balans između slobode izražavanja i zaštite građana: Pored uspostavljanja ravnoteže između slobode izražavanja i zaštite od govora mržnje i diskriminacije, potrebno je preduzeti aktivnosti radi sprečavanja zloupotrebe prava i sloboda koje doprinose stvaranju podela u društvu. Pravovremeno prepoznavanje govora mržnje uticalo bi na unapređenje dosadašnje prakse da se problem grafita koji propagiraju nasilje ne tretira samo kao komunalno pitanje, odnosno omogućilo bi adekvatnu i doslednu primenu svih relevantnih propisa. Navedene aktivnosti imale bi preventivan značaj za suzbijanje negativnih poruka u javnom prostoru.  
4. Saradnja sa civilnim društvom: Sankcionisanjem predstavnika/ca civilnog društva zbog uklanjanja spornih grafita i neprocesuiranjem odgovornih lica za vandalizovanje javnih površina, organi vlasti šalju poruku o postojanju neravnopravnog tretmana i diskrecionog postupanja. Potrebno je obustaviti ovakvu praksu i omogućiti saradnju organa vlasti s organizacijama civilnog društva, umetničkim zajednicama i stručnjacima kako bi se razvili pravni okviri i politike koje odražavaju stvarne potrebe i vrednosti građana.                               
5. Transparentnost i odgovornost: Vlasti bi trebalo da budu transparentne u vezi sa svojim odlukama i postupcima koji se odnose na postavljanje murala, kako bi se izbegle sumnje da su odluke politički pristrasne. Organi vlasti trebalo bi da kroz praksu pokažu odlučnost i spremnost ka iskorenjivanju govora mržnje iz javnog diskursa.
6. Podizanje svesti građana o ovim temama: Lokalne institucije moraju preduzeti aktivne mere informisanja građana o ovim temama i načinu na koji građani mogu da se angažuju u svojim lokalnim zajednicama kako bi sa zgrada i drugih objekata bili uklonjeni grafiti koji promovišu nasilje. 
7. Zabrana korišćenja ovih pitanja u političke svrhe: Svedoci smo da pojedine političke partije koriste grafite kojima se podstiču nasilje i netrpeljivost zarad dobijanja političkih poena. Stoga bi trebalo sprečiti dalje zloupotrebe ove teme u političke svrhe, kao i otvoreno targetiranje pojedinaca koji se zalažu za demokratske vrednosti i zaštitu ljudskih prava svih građana ove zemlje. Neophodno je sprečiti diskriminatorno postupanje prema građanima koji žele da očiste svoje zgrade i druge objekte od grafita, kao i zabraniti zloupotrebu prava i sloboda građana zarad postizanja ciljeva koji vode daljoj polarizaciji društva.

Zidovi stambenih i javnih građevina kao i drugi objekti u javnim prostorima gradova i varošica u Srbiji, koje inače odlikuje opšte stanje neuređenosti, već duže vreme predstavljaju platformu različitih desničarskih grupa za slobodno i nekažnjeno promovisanje govora mržnje. Rezultat je urbani pejzaž zasićen iscrtanim porukama, šablonima, grafitima i muralima koji direktno pozivaju na agresiju, bes, uskogrudost, mržnju, glorifikaciju osuđenih ratnih zločinaca, nacionalizam, militarizam, rasizam, seksizam i generalno šire različite toksične sadržaje stvarajući društveni ambijent prezasićen nasiljem koje je prisutno na svim nivoima. 

Ničim sankcionisana zloupotreba zidova i drugih objekata za širenje govora mržnje, nespremnost ili nesposobnost da se primene propisi koji uređuju stvaranje murala koji će doprineti a ne narušiti estetiku naših gradova i varošica i ujedno sistematsko sankcionisanje upravo onih koji, iz građanske obaveze, nastoje da uklone nelegalno iscrtane ili ispisane sadržaje koji šire poruke zabranjene zakonom kao i selektivna primena propisa te dosledna politika nekažnjivosti – sve nas je to dovelo do istinski zabrinjavajuće situacije u kojoj ekstremne grupe, uglavnom s krajnje desnice, dominiraju javnim prostorom.

Takvo stanje veoma negativno utiče na društvo u celini a posebno na mlade. 

Navedene činjenice uznemiravaju veliki broj građana i građanki koji su se u poslednjih godinu dana priključili inicijativi pod nazivom Free the Streets/Free the People. 

Namera ove dvogodišnje građanske inicijative jeste da kroz tri glavna pravca aktivnosti utiče na izmenu gorepomenute prakse i podigne svest o štetnosti šovinističkog i reduktivnog načina promišljanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. 

To su:

1.  umrežavanje građana oko uličnih umetničkih intervencija,

2.  pozitivne transformacije javnih prostora,

3.  javno zagovaranje na lokalnom i nacionalnom nivou s ciljem promene zakonskih rešenja po pitanju ispoljavanje govora mržnje.

Pismo potpisuju:

Udruženje KROKODIL

Partneri za demokratske promene Srbija

Inicijativa mladih za ljudska prava

Komitet  pravnika za ljudska prava 

Beogradski centar za ljudska prava