12 Jun Razgovor i predstavljanje istraživanja Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? Subota 17. jun od 10 sati Debatna zona festivala KROKODIL 2023
U subotu 17. juna od 10 sati ujutru u Debatnoj zoni festival KROKODIL održaće se jedan od najvažnijih događaja iz pratećeg programa festivala KROKODIL pod naslovom Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? O indukovanom porastu agresije i nasilja u društvu te skrivenom uticaju vladajućih struktura govoriće Ivan Čolović, antropolog-etnolog, pisac i borac za ljudska prava, Snježana Milivojević, profesorka javnog mnenja i medijskih studija, Ivan Đorđević viši naučni saradnik pri Etnografskom institutu SANU i autor monografije Antropolog među navijačima (Biblioteka XX vek, 2015) i Ana Martinoli, producentkinja, teoretičarka medija I profesorka na FDU.
Program će otvoriti moderatori događaja istraživač Srđan Hercigonja (Beogradski centar za bezbednosnu politiku) i komunikološkinja Milena Berić iz Udruženja KROKODIL koji će predstaviti istraživanje koje su priredili u okviru projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? a čiji je cilj podizanje svesti o opasnostima skrivenog uticaja koji šire donosioci odluka čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima.
Istraživanje će poslužiti kao polazna osnova za disukusiju.
Iz Uvoda Istraživanja
Iako smo istraživanje pokrenuli pre više od pola godine, pisanje završne analize zatiče nas u danima najmasovnijih protesta u našoj zemlji čak od petog oktobra 2000. Na mirne i, reklo bi se, dostojanstvene proteste dolazi na desetine hiljada ljudi. Svakog vikenda oni se okupljaju oko jednog jedinog zahteva koji glasi: STOP nasilju.
Protest je iniciran stravičnim masakrom u O.Š. Vladislav Ribnikar kada je u rano jutro 3. maja ove godine trinaestogodišnji dečak života lišio devetoro svojih vršnjaka i školskog čuvara. Ovaj događaj predstavlja prvo masovno ubistvo ovog tipa u istoriji Srbije i može se reći da je samo vrh ledenog brega nasilja, agresije i mržnje koje je decenijama unazad ulazilo u sve pore našeg društva, formiralo svest javnosti, obrazovanje, masovnu i popularnu kulturu. Ne možemo a da ne postavimo pitanje odgovornosti onih koji su direktno ili indirektno doveli do ovakvog stanja te da u analizi koju vam predstavljamo i koja nosi naziv “Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?” pokušamo da damo samo neke od odgovora na mnoge nedoumice koje se tiču očiglednog i stravičnog porasta mržnje u savremenom srpskom društvu, čemu su pogotovo izloženi mladi, te da odgovorno promišljamo našu stvarnost i ukazujemo na opasne društvene tendencije čiji su razotkrivanje i dekonstrukcija, čini se, danas važniji nego ikada.
Kroz naše istraživanje analiziraćemo rasprostranjenost skrivenog uticaja i ukazivaćemo na različite dugotrajne trendove koji sistemski ugrožavaju demokratske procese i fundamentalna prava svih građana Srbije.
Najzad, u ovom istraživanju pokušaćemo da odgovorimo i na pitanje da li je u Srbiji i dalje, od ratova devedesetih naovamo, nasilje u svim svojim oblicima postalo i ostalo ultima ratio te kao takvo zadržalo visok stepen kredibinosti kod izabranih političkih elita, njima bliskih medija i, posredno, kod velikog dela populacije. Smatramo, naime, da nastavljanje politike putem nasilja nikako ne može biti argument protiv sveopšte zastarelosti političkih praksi i nemogućnosti stvarne političke, ekonomske i društvene tranzicije. Činjenica da geografski male, ekonomski nemoćne i politčki manjkave zemlje trpe nasilje velikih, bogatijih, uređenijih država predstavlja validan kontraargument ali, ujedno, i veoma slabu te suštinski jalovu utehu svima nama danas.
Uz svesrdnu pomoć Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji ovim istraživanjem pokrećemo projekat čiji je cilj podizanje svesti o opasnostima skrivenog uticaja koji šire donosioci odluka čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioni u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.
Projekat je podržala Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji.