17 Jun Izveštaj sa druge večeri festivala KROKODIL 2023
Drugo po redu, veoma dinamično veče XV festivala Krokodil odigralo se u jučerašnjim večernjm časovima, u dvorani Kulturnog centra Beograd. Sada već uigrani trio voditelja programa koji se sastoji od Mime Simić, Galeba Nikačevića i Daška Milinovića, sproveo je publiku kroz uzbudljivi program. Među učesnicima ovog putovanja bili su i Bora Ćosić, Zoran Predin, Tanja Šljivar, Boris Buden, kao i drugi.
Posle kratkog uvoda i dobrodošlice voditelja, veče je otvoreno razgovorom sa Zoranom Predinom, koji je vodio Daško. Predin je na Daškova pitanja o detinjstvu, prvim muzičkim, ali i sportskim iskustvima, novom talasu jugoslovenske muzičke scene i potencijalnim jezičkim preprekama u pesmama, odgovarao duhovito i anegdotalno. Svi oni koji Predina vole i prate u ulozi muzičara mogli su da ga upoznaju i u drugačijem ruhu. Kantautor je za kraj razgovora publici pročitao odlomak iz svog nedavno objavljenog romana pod nazivom Mongolske mrlje u prevodu Dragane Bojanić Tijardović.
Nedugo potom u publici se čulo šaputanje, a onda i vesela pesma iznenađenja, koja je ispratila tortu na scenu. Predin je baš sinoć napunio 65 godina, što mu je, kako on kaže, donelo mnoge prednosti, kao na primer da se besplatno vozi autobusom.
Nakon Predina, na oduševljenje publike, na binu se popeo Bora Ćosić. On se u razgovoru sa Mimom prisetio iskustva pisanja Uloge moje porodice u svetskoj revoluciji i poteškoća stvaranja i objavljivanja svojih dela sa kojima su se autori u socijalizmu suočavali. Vladimir Arsenijević je zatim pročitao odlomak iz Priča o zanatima, zbirke Bore Ćosića koja je nedavno objavljena u Lomovom izdanju. Mima i Bora su nastavili razgovor, dotakavši se odnosa prema revoluciji, pitanja nacionalne pripadnosti, života u Berlinu i aktuelnih protesta. Publika je sve vreme ovacijama i aplauzima odobravala i pozdravljala Borine reči, pa je on u takvom raspoloženju, uz dug aplauz,i otpraćen sa bine.
Kao intermeco poslužilo je predstavljanje istraživanja o (ne)vidljivom uticaju simbola nasilja na porast agresije u našem društvu, kojim se udruženje Krokodil bavi unazad dve godine. Kako su Milena Berić i Srđan Hercigonja najavili, detaljnije će o rezultatima višegeneracijskog istraživanja o nasilju, kao i o mogućim rešenjima ovog problema govoriti sutradan na dnevnom programu festivala Krokodil. Na bini im se pridružila i profesorka Snježana Milivojević koja je ukazala na važnost kontekstualizacije naše trenutne pozicije u društvu kada je ova tema u pitanju, s obzirom na sada već redovne proteste protiv nasilja, koji skupljaju ljude najrazličitijih političkih opredeljenja.
Za kraj su još jednom pozvali publiku da se pridruži sutrašnjoj debati na ovu temu i zajedno sa njima potraži odgovore na pitanja o tome ko generiše i promoviše nasilje, ali i čija je odgovornost da se na isto odgovori.
Nakon intemeca, na binu se ponovo popeo Zoran Predin, ovoga puta sa gitarom, u ulozi muzičara. Na oduševljenje publike, odlučio je da za svoj rođendan izvede nekoliko pesma, što je razveselilo sve pristune u sali, pa su na kraju sa Zoranom i zapevali.
Zatim je usledio deo programa posvećen Dubravki Ugrešić. U sećanje na nedavno preminulu spisateljicu, uz Mimino obrazloženje da se o Dubravki ne može govoriti jer je to najbolje umela ona sama, pušten je tonski zapis Dubravkinog čitanja teksta U zemlji laži sve je istina. Potom je usledilo prolgašenje dobitnica i dobitnika regionalne književne nagrade Štefica Cvek, koja se ove godine dodeljuje po drugi put. Mima je na binu pozvala predstavnice Pobunjenih čitateljki Maju Abadžiju, Graciju Atanasovsku i Ivanu Dražić, koje su predstavile ovu nagradu, kriterijume po kojima se biraju dela kojima će se nagrada dodeliti, a potom proglasile dela koja su nagradu dobila ove godine. To su Vodena tijela Ane Avramovske, Mirovanje Dunje Matić, A htela sam Maje Solar, Ljeta s Marijom Olje Savićević Ivančević, Reci vatra Selme Asotić, Noćni autobus Stefana Alijevića i Gracija od čempresa Želimira Periša.
Na red je došao i razgovor sa Tanjom Šljivar, čiji je sagovornik bio Galeb. Oni su se najpre ukratko dotakli drame Kao i sve slobodne devojke, da bi potom pažnju usmerili na filmski predložak romana Komo Srđana Valjarevića i dramatizaciju romana Malvine Mirka Kovača. Tanja je pročitala kratke odlomke i jednog i drugog teksta i govorila o tome zašto su joj romani koje adaptira važni, kao i o iskustvu stvaranja, razlikama između dramskog teksta i scenarija, rada na filmu i u pozorištu, odnosu prema jeziku.
U završnici večeri, sve troje voditelja sedeli su prekoputa filozofa i teoretičara (mada on sebe tako ne doživljava) Borisa Budena. Već na samom početku razgovora ovaj mislilac uveo je kompleksnu ideju savremenog života koji podrazumeva obitavanje u različitim temporalnostima. Jedan od primera ovog koncepta bio bi pojam Zapada, onda kada se on shvati kao vremenska, a ne geografska odrednica. Ova ideja ,,kaskanja” i ,,dostizanja” Zapada, kao i to kako se sa njom izboriti, biće neka vrsta niti vodilje tokom celog razgovora. U tom smislu bilo je reči o večitim tranzicijama i neočekivanim revolucijama.
Buden je podsetio da se temeljna društvena promena, kakva je revolucija, dešava uvek neočekivano – jer kako on kaže: ,,Revolucja se ne planira unapred – da se za nju zna, bila bi sprečena”. U tom smislu kratki vremenski periodi za njega predstavljaju ključnu mogućnost radikalnog obrta i čini se, jesu ono što nam alarmantno treba.
Govorivši o sopstvenom životu u Nemačkoj, napravio je poređenje sa nečim što je već proživljavao na našim prostorima tokom ratova devedesetih. Kaže da ga atmosfera u Nemačkoj, otkada je počeo rat u Ukrajni čini da se oseća neprijatno. Nastavljajući se na ove teme Buden je pročitao odlomak iz svog teksta o Borki Pavičević pod nazivom Vidimo se ispod smokvinog drveta, koji je izašao u izdanju Krokodilove Zajedničke čitaonice.
Nadovezavši se na sam tekst, filozof je postavio važna pitanja o tome ko proizvodi znanje i istoriju jednog društva, na osnovu čega možemo i trebamo li izgraditi kulturu sećanja, kao i hoće li ona imati emancipatorsku vrednost. Filozof je o problemima odnosa Balkana i Zapada, o mogućnosti života van nacionalnih okvira i borbi koja neće biti inertni otpor govorio sa puno žara, dok se isto raspoloženje moglo osetiti i u publici. Podsetio je da ponekad moramo da znamo da zaboravimo, kako bismo nastavili dalje.
Na finalno pitanje o tome u čemu vidi nadu Buden je odgovorio: ,,Pa vidim u ovim ljudima ovde. U ovoj situaciji zapravo nama ne preostaje ništa drugo, ruski svetovi, zapadi i tako dalje, nema tu ništa ni jednoga ni drugog, nego da stvarno ljudi počnu razmišljati radikalno. Pitanje nije kada će nestati nacionalizmi. Neće nikad unutar ovih institucija. Dani su odbrojani. Moramo biti spremni na veoma radiklane promene u veoma kratom vremenu.”
Mima, Galeb i Daško zatim su odjavili program i pozvali publiku da dođe i sutradan. Danas, drugog dana festivala, program će se regularno održati ispred Muzeja Jugoslavije, sa jedinom izmenom u početku programa na glavnoj bini, koji je pomeren za 21 čas, zbog protestne šetnje.
Krokodilove novinarke na dan: Katarina Grković i Mina Nikolić
Photo creds Marija Piroski