27 Jun Poezija je podsećanje na samo poreklo jezika, a poreklo jezika su zvuk i osećanja / izveštaj s treće večeri Festivala KROKODIL 2022
U okviru programa treće večeri 14. Krokodilovog festivala koji se održao u Centru za kulturnu dekontaminaciju publika je imala priliku da se upozna sa umetnicima koji predstavljaju projekte CELA (Connecting Emerging Literary Artist) i The poets sounds, koji je ostvaren u saradnji sa organizacijom Lettretage iz Berlina. Program je, kao i prethodnih večeri festivala, vodila neverovatna Mima Simić.
Veče je započeto razgovorom Mime Simić i Floriana Neunera sa glasovnim triom Sprechbohrer iz Nemačke koji čine Georg Sachse, Sigrid Sachse i Harald Muenz. Mima se podsetila večeri kada je prvi put videla nastup ovog talentovanog tria u Berlinu. Priznaje da nije veliki fan poezije, sem ako nisu stihovi Britney Spears. Ipak, nastup u Berlinu je bio odličan i bila je potpuno oduševljena. Mima kroz smeh priznaje kako je bilo bolje i od same Britney Spears.
U daljem programu su usledili nastupi Lise Vede i Bojane Budimir, Arijane Bonaci i Ane Popović i Andraža Rožmana i Jelene Dedeić. Ova tri para predstavljaju CELA projekat. Glavni cilj ovog projekta je postavljanje prevodioca i prevoditeljica u istu ravan sa književnicama i književnicima, kao ravnopravnim literarnim stvaraocima.
Prvi par Arijana i Ana sa Mimom su razgovarale o poverenju koje je među njima, i koliko je zapravo ta veza bitna jer prevoditeljica vrlo često menja tekst na bolje. “Ana mi je omiljena”, ona naglašava, a to je jako vidljivo i u njihovom nastupu.
Andraž Rožman i Jelena Dedeić interpretiraju deo iz njegove knjige “Titov sin”. Ovaj koncept nastupa doprinosi prenošenju te doze ludosti i naboja i to na najbolji mogući način. “Lud je onaj koji govori istinu”, kako i autor naglašava u razgovoru sa Mimom.
Poslednji par, Lisa i Bojana, obučene u crno sve u sklopu teksta, u razgovoru sa Mimom ističu kako kreativan trud proizilazi iz naboja. Stvara se utisak da su gotovo iste, čitanje testa u isto vreme doprinosi tome. “Flamanski jezik je erotična vrsta holandskog”, tako da ima mnogo toga i u vrsti akcenta, saglasne su Mimine sagovornice.
U drugoj polovini večeri publika je uživala u nastupima umetnica Tune Avenstrup iz Norveške, Mie Toivio iz Finske i našoj publici već poznate i drage Katalin Ladik. Katalin Ladik je mađarska pesnikinja, glumica i performans umetnica rođena u Novom Sadu, u kome je decenijama živela i stvarala. Svojom originalnom, često provokativnom umetnošću se uvrstila u najznačajnija imena umetničke scene Novog Sada druge polovine 20. veka. Iako Katalin ove godine puni 80 godina, njena neverovatna energija na sceni se ne smanjuje, i publika je nastup ove legendarne umetnice nagradila ovacijama. Druge dve umetnice su održale oduševljenje na istom nivou svojim nastupima, i nakon toga je usledio razgovor umetnica sa Mimom i Florianom.
U razgovoru o raznovrsnosti jezika kojima su se umetnici služili te večeri, Mima je postavila važno pitanje pesnikinjama: Koliko je bitno da publika razume njihovu poeziju, odnosno da li je ključno da značenje dopre do publike? Na to pitanje pesnikinja Mia Toivio odlučno odgovara kako joj to da li publika razume semantiku njenih pesama nije ključno:
,,Kada zapravo razmislimo o jeziku, značenje nije toliko bitno. Zvuk je prioritet. Zvuk je taj koji u sebi nosi značenje. Bilo bi jako problematično kada bi se publika slušajući moju poeziju zaglavila na značenju, jer bi tada propustili ono ključno što se prenosi u kontaktu sa poezijom. Poezija nije isto što i govor, jer kada razmišljamo o govoru fokusiramo se na njegovu funkciju u komunikaciji. Poezija, sa druge strane, je podsećanje na poreklo samog jezika. A poreklo jezika su zvuk i osećanja.’’
Program je završen nastupom glasovnog tria Sprechbohrer. Oni su publiku zadivili izvođenjem dela Katalin Ladik, Eduarda Escoffeta, Elisabeth Wandeler-Deck i drugih. Nastupi ovih originalnih izođača se odlikuju eksperimentisanjem sa granicama muzike, fonetike I književnosti.
Autorke teksta su Krokodilove novinarke na dan Ana Stanković i Sanja Urošević.
Projekat Novinar na dan – Novinari protiv rasizma se realizuje kao deo projekta Reporting Diversity Network 2.0 koji finansira Evropska Unija.
Foto: Aleksandar Dmitrović
