04 Sep POBUNJENE ČITATELJKE ISPRED I IZA KULISA KROKODILA
Književni bunt, solidarnost i rušenje normi – žene literarne sfere krče put za utišane glasove
„Ovogodišnji festival Krokodil za nas ima poseban značaj, s obzirom na to da je potpuno posvećen promociji ženskog autorstva“, govori Irena Jovanović u ime Pobunjenih čitateljki nakon što se ovaj književni događaj i zvanično završio za ovu godinu. „Kako je jedan od naših ciljeva poseban fokus na ženskom stvaralaštvu i feminističkom pristupu književnosti, drago nam je da vidimo da se potreba za uključivanjem drugih i drugačijih glasova i perspektiva na ovakav način prepoznaje na regionalnoj književnoj sceni.“
„Mladim ženama u kulturi potrebna je podrška koleginica za izlazak u javni prostor“, dodaje saborkinja Dara Šljukić „Naročito ukoliko deluju ’pobunjeno’, protivno patrijarhalnim i nacionalističkim vrednostima mejnstrima.“
Još od 2014. godine, doduše, naše spisateljice ovu podršku i dobijaju. Osnovane u Beogradu, a okupljene ne samo na lokalnom, već i na regionalnom nivou, na kulturnu scenu Srbije stupile su Pobunjene čitateljke. Ova grupa mladih književnih kritičarki iz cele zemlje stvorila je mrežu istomišljenika na prostoru bivše Jugoslavije, pomoću koje već šest godina piše, objavljuje i kritikuje tekstove u okviru svojih portala i projekata.
„Ono čime se vodimo u svom radu jeste interpretacija i razgovor o književnosti informisan savremenim književnim teorijama, pre svega feminističkim, LGBT i antikolonijalnim“, nastavlja Dara. „Naš cilj je promena lokalnih i regionalnih književnih polja kroz suprotstavljanje mizoginim i nacionalističkim diskursima i praksama koje ih u velikoj meri karakterišu.“
Na portalima Bookvica i Mini Bookvica, kao i kroz zbornik Rat iz dečje perspektive i istraživanje regionalnih književnih polja Monitoring književne kritike, Pobunjene čitateljke stvorile su prostor za određene poetičke i političke ideje koje na Balkanu nisu dobile pažnju koju zaslužuju. Sličnu društvenu osetljivost videle su i u brojnim književnim manifestacijama, te često učestvuju na događajima, tribinama i radionicama koje se ovim bave, ubrajajući među njih i Krokodil.
„Pre svega, važnost festivala Krokodil, kao retke književne manifestacije regionalnog karaktera kod nas (uz njega bih pomenula i regionalni književni festival Na pola puta iz Užica), ogleda se u tretiranju jugoslovenskog prostora kao svima zajedničkog,“ objašnjava Irena u daljem razgovoru. „Prevazilaženje nacionalnih okvira u polju književnosti rezultat je velike povezanosti književnih scena koje svoju istoriju i tradiciju ne mogu odvojiti od jugoslovenskog nasleđa, iako često i već dugo vremena postoje napori da se to učini. Grupa Pobunjene čitateljke je takođe regionalnog karaktera, što u kritičarskom radu i pristupu književnim delima regionalne produkcije, to i u uspešnom povezivanju sa mladim književnim kritičarkama iz zemalja ex-Yu i zajedničkom radu na različitim projektima.“
Grupi buntvonih kritičarki nije bio prvi put da gostuju na ovom festivalu koji se održava već dvanaesti put zaredom. Pre nekoliko godina, dve članice vodile su diskusiju o Eleni Ferante, dok su na 11. Krokodilu predstavljale projekat monitoringa zajedno sa koleginicama iz Bosne i Slovenije, organizovavši tako i drugo po redu zvanično okupljanje ove organizacije sa članicama van teritorije Srbije.
Na ovogodišnjoj varijanti Krokodila, našle su se u ulozi intervjuera, te su u toku prva dva festivalska dana razgovarale sa četiri autorke o njihovim delima, budućim radovima i raznim pogledima na svet.
„Iako se možda čini da je teško razgovarati sa nekim koga ne znate šta biste pre pitale, u našem slučaju to nije bio problem“, rekla je pobunjena Slavka Vlalukin nakon što su joj se slegli utisci o nastupu. „I Lana Bastašić i Lejla Kalamujić su izuzetno zahvalne sagovornice, sa kojima je lako razgovarati. Obe imaju mnogo toga zanimljivog za reći.“
Jelena Gvozden, koja je zajedno sa Marijom Božić intervjuisala zvezdu regiona Rumenu Bužarovsku, rekla je da je pričati sa Rumenom spontano i prijatno, ali da je jedino što je rastužuje to što Krokodil zbog epidemiološke situacije nije radio onako kako smo do sada navikli.
Osećanja su joj, tvrdi, pomešana. „Srećna sam, jer je organizator uspeo da nas okupi i realizuje program u ovo doba kada se mere zaštite menjaju iz dana u dana.“ Ipak, nedostajale su joj sitnice, čak i one koje nerviraju čoveka kada se nađe u prepunoj publici. „Falilo mi je i da me neko zamoli da pomerim torbu da bi mogao da sedne“, govori Jelena.
Brzo su, međutim, zaboravile na ove prividne smetnje i izgubile su se u uživanju koje za njih uvek prati književne događaje, čak i one organizovane u doba korone. „Festivali imaju posebam vajb koji se uvuče u svakoga, bez obizira da li je na pozornici ili u publici“, dodala je Slavka. „Ni mi nismo izuzetak. Pomešale su se euforija, ali i odgovornost, koju osećate bez obzra na to koliko ste puta radili nešto slično. Srećom, imale smo sjajne sagovornice, čija su nam dela bila izuzetno inspirativna pa smo razgovore bazirale tako da dobijemo odgovore na različite teme.“
Tako je i za Pobunjene čitateljke prošao Krokodil festival, u jeku, ekstazi i nizu divnih razgovora sa vodećim autorkama iz Srbije i okoline. „Ostala je jedino zapitanost“, zaključuje Jelena Gvozden „kako je moguće da žene koje se bave intelektualnim radom i dalje u javnom prostoru imaju status egzotike, a ne datosti?“
Journalist for a day, Olivera Mitić, Beograd, avgust 2020.