GIGANTOMAHIJA ili KROKODILov duel u tri runde na temu: “Da li je bitka za privatnost u Srbiji izgubljena?” U saradnji s Partneri Srbija
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
17061
post-template-default,single,single-post,postid-17061,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.10.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-27178

GIGANTOMAHIJA ili KROKODILov duel u tri runde na temu: “Da li je bitka za privatnost u Srbiji izgubljena?” U saradnji s Partneri Srbija

GIGANTOMAHIJA ili KROKODILov duel u tri runde na temu: “Da li je bitka za privatnost u Srbiji izgubljena?” U saradnji s Partneri Srbija

  1. novembar, petak, 19h – GIGANTOMAHIJA ili KROKODILov duel u tri runde na temu: “Da li je bitka za privatnost u Srbiji izgubljena?” U saradnji s Partneri Srbija.

Učestvuju: Zlatko Petrović i dr Đorđe Pavićević. Vodi: Ana Toskić.

KROKODILOV CENTAR ZA SAVREMENU KNJIŽEVNOST

KARAĐORĐEVA 43, ulaz iz Bašte 

Ulaz Slobodan.

 

U petak 30. novembra od 19 sati u KROKODILovom Centru za Savremenu književnost u saradnji s Partneri Srbija održaće se drugi po redu KROKODILov duel u tri runde na temu: “Da li je bitka za privatnost u Srbiji izgubljena?“. Učestvuju: Zlatko Petrović i dr Đorđe Pavićević. Vodi: Ana Toskić. Ulaz slobodan.

 

GIGANTOMAHIJA ili KROKODILov duel u tri runde jedan je od novopokrenutih formata KROKODILovog Centra za savremenu književnost u okviru kog suočavamo dvoje sagovornika čija se mišljenja razilaze po pitanju nekih od gorućih tema u našem društvu. Kao u partiji šaha ili u boks-meču, postoje jasna pravila na koji se ovaj verbalni duel odvija. Bacanjem novčića određuje se ko će od sagovornika prvi imati reč. Iskaz ne sme da traje duže od tri minuta a svaka runda (koja je ujedno i zasebna podtematska celina) traje petnaest minuta. Reč je o brzopoteznoj, dinamičnoj debati u koju nakon završetka formalnog 45-minutnog suočavanja može da se uključi i publika.

Debatne celine:

  1. I Think I See Myself on CCTV – nadzirani ljudi u (ne)slobodnom društvu

Pitanja za diskusiju: Da li se osećamo bezbednije znajući da su javni prostori pod nadzorom? Kakvu moć nosi sa sobom mogućnost nadziranja građana? Ko nadzire nadzirače? Optimistički ili pesimistički pogled u budućnost: Da li smo izgubili bitku sa državom? Da li je uvođenje novih programa nadzora reverzibilan proces ili nepovratno težimo nadziranom društvu?

Da li idemo ka društvu u kojem možemo i dalje biti slobodni ali bez privatnosti? Da li uopšte može postojati slobodno drušvo bez privatnosti građana?

 

  1. Sharing is Caring? – Kupujem-prodajem-razmenjujem: privatnost kao moneta i privatnost na društvenim mrežama

Pitanja za diskusiju: Kako se, nekada svesno a nekada iz neznjanja, odričemo privatnosti i ličnih podataka zarad potrošačkih pogodnosti i beneficija. Da li je u pitanju fer trgovina?

Ima li privatnosti na društvenim mrežama? Da li je moguće u isto vreme biti aktivan na društvenim mrežama, a sačuvati sopstvenu privatnost? Da li se isključujemo iz dela javnog/aktivnog života ako nismo na društvenim mrežama? Optimistički ili pesimistički pogled u budućnost: Da li su novi poslovni modeli fundamentalno suprotni konceptu privatnosti? Da li smo izgubili (ili postepeno gubimo) regulatornu bitku sa kompanijama u domenu privatnosti? Da li je zamisliva promena poslovnih modela u pravcu privacy-friendly modela?

 

  1. Party at my House – lični podaci građana kao osnova partijskih kampanja

 Pitanja za diskusiju: Da li možemo da sačuvamo svoje podatke od političkih stranaka? Ko štiti našu privatnost i naše dostojanstvo od ataka u kampanjama? Koje su pozitivne strane kampanja zasnovanih na ličnim podacima građana? Da li se takvim kampanjama ojačavaju veze između partija i građana? Kakve posledice po demokratiju mogu da proizvedu takve kampanje? Optimistički ili pesimistički pogled u budućnost: Da li je budućnost izbornih kampanja i partijskog delovanja fundamentalno suprotna konceptu privatnosti? Da li u narednim godinama možemo da očekujemo još izraženije uplive u privatnost, putem ciljanog političkog oglašavanja i prediktivnih analiza?  Da li su ovakve kampanje superiorne u odnosu na tradicionalne forme? Da li smo izgubili bitku za privatnost sa političkim partijama?