Dubravka Stojanović
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
4232
post-template-default,single,single-post,postid-4232,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.10.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-27178

Dubravka Stojanović

Dubravka Stojanović

d stojanovic

Prof. dr Dubravka Stojanović rođena je 1963. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu i srednju školu. 1981. godine upisala se na Filozofski fakultet u Beogradu, gde je, na Odeljenju za istoriju, diplomirala 1987, magistrirala 1992. i doktorirala 2001. Od 1988. do 1996. bila je zaposlena u Institutu za noviju istoriju Srbije. Na Filozofskom fakultetu radi od 1996. godine, a od 2016. godine u zvanju redovnog profesora. Bavi se pitanjem demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem XIX i početkom XX veka; evropskim uticajima u Srbiji početkom XX veka; interpretacijama istorije u novim srpskim udžbenicima (potpredsednica je Balkanskog komiteta za obrazovanje u oblasti istorije); istorijom žena u Srbiji; procesima modernizacije. Učestvovala je na mnogim naučnim skupovima u zemlji i u inostranstvu, sarađivala na mnogim stranim projektima.

Dobitnica je Nagrade grada Beograda za društvene i humanističke nauke 2004. godine za knjigu Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o ‘zlatnom dobu srpske demokratije’. Dobila je Nagradu za mir beogradskog Centra za mir i demokratiju (2011) za višegodišnji rad na pomirenju u Jugoistočnoj Evropi preko reforme nastave istorije. Godine 2012. dobila je nagradu „Osvajanje slobode” namenjenu ženama koje se bore za ljudska prava, demokratiju i pravnu državu. Nosilac je odlikovanja Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske. Njeni najpoznatiji i najradije čitani naslovi su: Iskušavanje načela. Srpska socijaldemokratija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994), Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008) te Rađanje globalnog sveta 1880-2015. Vanevropski svet u savremenom dobu (2015).

Živi i radi u Beogradu.