21 Nov Aleksandar Zograf: strip i tekst o boravku u Švedskoj
Uskoro se navršava polovina mog boravka kao gostujućeg umetnika u Malmeu. Tokom svog bavljenja u ovom gradu, bio sam u prilici da učestvujem na strip festivalu Alt Com, koji okuplja internacionalnu ekipu strip crtača i autora nezavisnih izdanja. Festival je zanimljiv i po tome što posvećuje znatnu pažnju muzičkom delu programa, tako da je bilo moguće prisustvovati seriji koncerata, i družiti se sa nezavisnim bendovima i muzičarima od kojih su mnogi takođe na ovaj ili onaj način povezani sa univerzumom savremenog stripa. Zajedno sa autorima iz Švedske, Francuske, Portugalije, Litvanije, Srbije i drugih zemalja, pokušao sam da i sam doprinesem tom amalgamu ideja koje su u tom komešanju nastajale.
Pored toga, iskoristio sam vreme da posetim Arhiv švedskog stripa u Malmeu, instituciju koja čuva ogroman broj originalnih strip tabli, izdanja, i najrazličitijeg dokumentarnog materijala povezanog sa produkcijom stripa u toj zemlji. Svakodnevno sam bio u prilici da boravim i u Strip centru u Malmeu, gde svoj studijski prostor koristi čitav niz crtača – to je vrlo živ prostor, sa nizom crtačkih stolova za kojima svakodnevno nastaju.čitave stranice stripova.
Razume se da je sve to bilo od uticaja i na moje lično bavljenje. U nameri da realizujem nekoliko stripova za list Vreme, koji će govoriti o mom susretu sa švedskom svakodnevnicom, i tamošnjom kulturom i običajima, najpre je moju pažnju privukao priličan broj iseljenika iz bivše Jugoslavije, koji su mi govorili o svom naporu da se prilagode lokalnoj sredini, što nije uvek bilo lako, s obzirom na razlike koje postoje među ovim tako udaljenim prostorima, skandinavskom i balkanskom. Uprkos svom ličnom nastojanju da zaobiđem susrete sa zemljacima u inostranstvu ( samo zato da bih bolje razumeo život „starosedelaca“, tj. kulture u čijoj sam se sredini zatekao), u Malmeu me je zaintrigirala vitalnost, humor i odsustvo iluzija koje sam primetio kod tamošnjih predstavnika (prilično brojne) iseljeničke kolonije, naročito u onom mlađem i ne tako brojnom jezgru, koje je svoj oslonac pronašlo u „alternativi“ umesto u „kolotečini“, i koji uprkos tome što su itekako integrisani u švedsko društvo ipak zadržavaju i izvestan autsajderski odmak. Moj strip (Balkanoskandinavci) biće zasnovan na razgovoru sa dve sagovornice – jedno je Žana Erdeljan, poreklom iz Banata, a drugo Merima Dizdarević, koja potiče iz Hercegovine. Moj drugi strip će takođe za osnov imati razgovor, ovaj put sa švedskom strip autorkom Annom Ehrlmark, koja je inače tokom poslednjih godina često boravila na prsotoru bivše Jugoslavije, i družila se sa tamošnjim strip entuzijastima. Ona će govoriti o gradu u kojem sam je sreo, i u kojem trenutno živi, Gotenbergu. Govoreći o pojedinim važnim tačkama ovog grada, ona govori o svom ličnom odnosu prema lokalnoj kulturi, ne bez izvesne doze cinizma.
Ono što će svakako biti jedan od važnih detalja mog boravka jeste poseta ostrvu Gotland, gde sam pozvan da održim predavanje na Gotlandskom univerzitetu, gde ću govoriti o svom radu i bavljenju stripom. To će istovremeno biti prilika da sretnem Michaela Scholza, predavača na ovom univerzitetu, ali takođe i istoričara stripa, koji je predložio da zajednički istražimo njegov lični arhiv u nameri da pronađemo tragove prevoda srpskih stripova iz tridesetih godina u švedskoj nedeljnoj štampi četrdesetih. Do sada smo, zajedničkim radom, uspeli da uđemo u trag dveju strip storija srpskih crtača ( Kuznjecov i Lobačev) koje su bile prevedene i objavljivane u Švedskoj. Prilika da se sazna nešto više o svemu ovome svakako je važna i, u nekom smislu, menja istoriju srpskog stripa, s obzirom da među našim istoričarima koji se stripom bave nije bila poznata činjenica o prevođenju radova srpskih autora u švedskoj štampi tog vremena. Takođe je moja namera da upoznam Scholza sa činjenicom da su u srpskoj štampi već počev od ranih tridesetih godina objavljivani strip kaiševi čiji je junak Adamson, nastao iz pera švedskog strip crtača Anderssona, što ponovo govori o vezama koje su, kada je popularna kultura u pitanju, postojale mnogo duži broj decenija nego što se inače pretpostavlja.