Bora Ćosić
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
1601
post-template-default,single,single-post,postid-1601,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.10.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-27178

Bora Ćosić

Bora Ćosić

 

 

Bora Ćosić je rođen u Zagrebu 1932. godine. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tokom pedestih godina prošlog veka radio je kao urednik u nekoliko novina i časopisa. Spisateljsku karijeru počinje 1962. godine knjigama eseja Vidljiv i nevidljiv čovek i Sodoma i Gomora 1963. Godine 1969. napisao je svoje najslavnije delo, roman Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, za koji je 1970. dobio Ninovu nagradu.

Prevodio je Majakovskog i Hlebnjikova, pisao o modernoj jugoslovenskoj umetnosti. Napisao je i dramu Rado ide Srbin u vojnike, koja je 1969. godine bila na repertoaru Ateljea 212. Preveo je adaptirao mjuzikl Kosa, koji je u režiji Mire Trailović u Beogradu izveden 1969, samo godinu dana nakon Brodvejske premijere.

Bora Ćosić je sledbenik srednjoevropske prozne tradicije intelektualizovanog esejizma. Jedan je od poslednjih intelektualaca koji se identifikovao s jugoslovenskom tvorevinom, a posle njenog raspada, za njega je usledilo mučno preispitivanje.
Godine 1991. odlazi iz Beograda u dobrovoljni egzil. Boravi u Rovinju i Berlinu. Taj period njegovog stvaralaštva obeležen je uglavnom esejističkim delima, među kojima je i Dnevnik apatrida 1993. godine, u kome iznosi stavove o savremenoj političkoj zbilji, i Carinske deklaracije iz 2000, u kojima promišlja propast jugoslovenskog eksperimenta. 2006. objavljuje knjigu Put u Aljasku u kojoj beleži svoja zapažanja s putovanja po posleratnim zemljama nastalim iz svoje nekadašnje domovine.

 

Tags: