BDE 17

 BEOGRADSKA DEBATA O EVROPI 2017.

– MOGUĆNOST EVROPE –

01-02. 12. – KC Parobrod, Kapetan Mišina 6a

04-05. 12. – Jugoslovenska Kinoteka, Uzin Mirkova

Jovana Gligorijević, Borka Pavićević, Frank Baumann, Dejan Anastasijević, Steve Crawshaw, Dragan Bursać, Jovana Gligorijević, Miguel Rodriguez Andreu, Borja Bagunya, Lana Bastašić, Idro Seferi, Olga Manojlović Pintar, Dubravka Stojanović, NJ.E.  Jan Lundin, ambasador Švedske, Bojana Maljević, Vesna Maldaner, Biljana Srbljanović, Gellert Tamas, Shima Niavarani, Filip Balunović.

Predmet intenzivne diskusije programa prva dva dana Beogradske debate o Evropi pod nazivom Mogućnost Evrope (petak 1. decembar i subota 2. decembar od 19 sati, UK Parobrod) koju će moderirati Dejan Anstasijević i Jovana Gligorijević biće goruća pitanja savremene Evrope podeljena u tri debatna kruga: Srednja Evropa između utopijskih snova i distopijskih stvarnosti (učestvju: Borka Pavićević i Frank Bauman), Budućnost Stabilokratija (učestvuju: Stiv Krošou i Dragan Bursać) i Samoopredeljenje(učestvju: Migel Rodrigez Andreu, Borža Bagunja, Lana Bastašić, Idro Seferi, Dragan Bursać i Stiv Krošou).

Druga dva dana programa (ponedeljak 4. decembar i utorak 5. decembar od 19 sati, Jugoslovenska kinoteka) posvećena su obeležavanju stogodišnjice diplomatskih odnosa Švedske i Srbije pod prigodnim nazivom ZEITGEISTER (nem. Duhovi vremena). Kroz diskusiju u tri debatna kruga: PROŠLOST ili Na razvalinama propalih carstava (1917-1989), SADAŠNJOST ili Globalni kapitalizam i posledice (1989-2017) i BUDUĆNOST ili Sutrašnjica je naša stalna adresa (2017-2030-) koje će moderirati Olga Manojlović Pintar i Bojana Maljević, namera nam je da istražimo sličnosti i razlike koje između ovih dvaju društava postoje, da rasvetlimo različite aspekte prošlosti, sadašnjosti a na kraju i budućnosti kroz dekonstrukciju i dubinsku analizu političkih, ekonomskih, kulturnih i istorijskih veza između naše dve zemlje. U dinamičnoj seriji razgovora, kroz razmatranje nekih od najvažnijih pitanja današnjice koja se u jednakoj meri tiču i Švedske i Srbije suočiće se sledeći ugledni gosti: Šima Niavarani, Dubravka Stojanović, Gelert Tamas, Biljana Srbljanović, NJ.E. Jan Lundin, ambasador Švedske, Vesna Maldaner i Filip Balunović.

ZEITGEISTER je samo jedan u seriji događaja koje Ambasada Švedske organizuje u okviru programa Švedskosrpski 100 a u saradnji s Udruženjem KROKODIL, Kreativnim mentorstvom, KC Gradom i Jugoslovenskom kinotekom. Cilj programa Švedskosrpski 100 jeste osvetljavanje tema koje svi na ovaj ili onaj način prepoznajemo ali i produbljavanje razumevanja između dve zemlje kroz dijalog i debatu, što je umeće kojim se Šveđani izuzetno ponose.

Program debate:

MOGUĆNOST EVROPE, VEČE PRVO 

Petak, 1. decembar, od 19h, UK PAROBROD

DEBATA #1

SREDNJA EVROPA IZMEĐU UTOPIJSKIH SNOVA I DISTOPIJSKIH STVARNOSTI

moderira: Jovana Gligorijević (SRB)

učestvuju: Borka Pavićević (SRB), Frank Baumann (DE)

Već duže vreme bolno je evidentan sve veći raskorak između srednjeevropske “civilizovane” samosvesti i prilično užasavajućih statistika koje se odnose na ksenofobiju, rasizam, religijsko i etničko nepoverenje pa i otvorenu mržnju prema drugima i drugačijima, nemilim fenomenima koji su itekako prisutni u praktično svim zemljama srednjeevropske zone, od Austrije do Ukrajine.

Uz pomoć dvoje uglednih učesnika prvog debatnog kruga na ovogodišnjoj Beogradskoj debati o Evropi, Franka Baumanna, direktora beogradskog Goethe Instituta i Borke Pavićević, direktorke CZKD-a te uz moderaciju novinarke beogradskog nedeljnika Vreme, Jovane Gligorijević, povešćemo raspravu o vezi koja postoji između specifično srednjeevropskog samopouzdanja te društvenog i političkog konzervativizma koji je izazvao oštar politički zaokret nadesno u većini zemlja takozvane Mittel-Europe.

DEBATA #2

BUDUĆNOST STABILOKRATIJA

moderira: Dejan Anastasijević (SRB)

učestvuju: Steve Crawshaw (UK), Dragan Bursać (B&H)

Rubne zemlje na jugoistoku i istoku evropskog kontinenta odlikuje kombinacija slabih demokratskih sistema i jakih, autoritarnih lidera uglavnom desničarske političke provenijencije. Ova situacija navela je austrijskog politologa, profesora Floriana Biebera, da sastavi neologizam: stabilokratije. Zašto nam se taj neobični termin danas čini toliko razumljivim? Ima li određene utehe u činjenici da je savremena Srbija u tom smislu, sa svojom gotovo bezgraničnom moći Predsednika i njegove Partije, gotovo deo opšteg pravila, a ne neobični ili čak morbidni izuzetak – što je bio položaj na koji se navikla tokom devedesetih godina proteklog veka?

Međutim, ko je zaista odgovoran za nastanak stabilokratija? Da li je tu reč samo o refleksiji tradicionalnih težnji rubnih evropskih društava i biračke većine u njima za “čvrstom rukom”? Ili pak neko odnekud kreira specifična stanja u tim malim, ne preterano zanimljivim ali potencijalno, ili čak poslovično trusnim društvima, stanja koja pogoduju potrebi za lakom kontrolom stabilnosti. Zašto je sve to tako i da li stabilokratije imaju svetlu budućnost odgovore će nam dati Steve Crawshaw, nekad novinar BBC-a i britanskog dnevnog lista Independent, danas direktor organizacije Amnesty International te Dragan Bursać, novinar banjalučke Buke i kolumnista Al Jazeere, uz pomoć moderatora Dejana Anastasijevića.

MOGUĆNOST EVROPE, VEČE DRUGO

Subota, 2. decembar, od 19h, UK PAROBROD, Mogućnost Evrope

DEBATA #3

SAMOOPREDELJENJE

moderiraju: Jovana Gligorijević, Dejan Anastasijević (SRB)

učestvuju: Miguel Rodriguez Andreu (ESP), Borja Bagunya (ESP-Katalonija), Lana Bastašić (ESP-Katalonija/B&H), Idro Seferi (Kosovo), Dragan Bursać (B&H), Steve Crawshaw (UK)

Zahvaljujući špansko-katalonskoj krizi, samoopredeljenje je trenutno verovatno najvrelija reč evropskog političkog jezika, a pitanje ko (ili pre zbir pitanja: ko? kad? pod kojim uslovima? zašto?) ostvaruje pravo na samoopredeljenje jedno od najkompleksnijih zagonetki na koje je gotovo nemoguće dati jednosmislen odgovor. Da bismo na pravi način razmotrili sve nijanse koje ova problematika u sebi nosi, odlučili smo da debatu posvećenu samoopredeljenju podelimo na dve distinktne celine. U prvom ćemo delu, tako, uz pomoć moderatora Jovane Gligorijević i Dejana Anastasijevića, i učešće gostiju iz Španije i/ili Katalonije, Migela Rodrigeza Andreua, urednika časopisa Balkania i već desetak godina stanovnika Beograda, Borže Bagunje, katalonskog pisca, te Lane Bastašić, bosansko-katalonske spisateljice, porazgovarati o razlozima katalonske težnje za nezavisnošću od Španije i o opravdanosti zahteva za istom, bez obzira na moguće posledice na evropskom polju koje bi jednostrano otcepljenje Katalonije svakako izazvalo.

Da stvar ne bi ostala samo na pitanju Španije i Katalonije, u drugom delu razgovora isti ćemo problem razmotriti s gostima iz Kosova, Bosne i Hercegovine i Velike Britanije – kosovskim novinarom Idrom Seferijem, bosanskim novinarom Draganom Bursaćem i Steveom Crawshawom iz Amnesty International.

ZEITGEISTER – PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST

Sto godina diplomatskih odnosa Srbije i Švedske

ZEITGEISTER, VEČE PRVO

Ponedeljak, 4. decembar, od 19h, Jugoslovenska kinoteka

DEBATA #1

PROŠLOST ili Na razvalinama propalih carstava (1917-1989)

moderira: Olga Manojlović Pintar

učestvuju: Dubravka Stojanović, NJ.E.  Jan Lundin, ambasador Švedske

Uz istorijski pregled odnosa dve nacije, razgovor će se baviti različitim dinamikama razvoja naših zemalja između dva svetska rata, tj. u periodu nakon što je rani “globalizam” velikih imperija zamenjen procesom nacionalne emancipacije. Ovaj proces je bio posebno buran u centralnim, istočnim i jugoistočnim oblastima Evrope gde su na razvalinama propalih carstava oformljene nove evropske države, među njima i prva jugoslovenska državna zajednica. U posebnom će fokusu biti zajednička evropska istorija. Takođe, socijalistička era uspostavljena u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata koincidira s izuzetnim uspehom tzv. švedskog modela. Koje su sličnosti i razlike između švedske socijaldemokratije i jugoslovenskog modela socijalističke, samoupravne i nesvrstane države? Koliki je bio uticaj socijalističkog perioda na mentalitet Jugoslovena i na koji je način socijaldemokratija oblikovala mišljenje prosečnog Šveđanina? Šta je od ovih koncepata preostalo danas? Ovu debatu završavamo padom Berlinskog zida i početkom nove ere za sve Evropljane.

DEBATA #2

SADAŠNJOST ili Globalni kapitalizam i posledice (1989-2017)

moderira: Bojana Maljević

učestvuju: Vesna Maldaner, Biljana Srbljanović, Gellert Tamas

Jedna od posledica pada Berlinskog zida jeste obespokojavajuće i otrežnjujuće saznanje da većina ljudi u novooslobođenim nacijama Srednje i Istočne Evrope uopšte nije žudela za demokratijom, ljudskim pravima, slobodom govora i sl. već pre za erotizmom zapadnjačkog potrošačkog društva koje su tek povremeno i s dosta zavisti mogli da posmatraju s distance. Gotovo trideset godina nakon ovog seminalnog događaja, kako ideja Evropska unije tako i dominantni liberalno-kapitalistički sistem rapidno gube podršku gotovo posvuda, nacionalistička, anti-imigrantska i ksenofobična desnica je u porastu dok se čini da je idealizam koji je vladao tokom prvih godina novoujedinjene Evrope preobražen u nešto što danas još uvek ne razumemo najbolje. Ili je čak zauvek nestao? Zašto su i kada tačno stvari skrenule u tako pogrešnom smeru? Da li je kriza u kojoj već godinama živimo ipak mogla da bude izbegnuta? I kakva je (mogla da bude) uloga zemalja s evropskih perfierija u tom procesu?

ZEITGEISTER VEČE DRUGO

Utorak, 5. decembar, od 19h, Jugoslovenska kinoteka

DEBATA #3

BUDUĆNOST ili Sutrašnjica je naša stalna adresa (2017-2030-)

moderiraju: Olga Manojlović Pintar i Bojana Maljević

učestvuju: Shima Niavarani, Filip Balunović, Dubravka Stojanović, Vesna Maldaner, Nj.E. Jan Lundin, ambasador Švedske, Biljana Srbljanović, Gellert Tamas

Zahvaljujući naglom razvoju elektronskih i telekomunikacijskih industrija u poslednjih nekoliko decenija, globalno je stvorena jedna nova generacija čiji se pripadnici međusobno razumeju bolje od bilo koje generacije koja im je prethodila. Pitanje je doduše da li mladi žele da koriste tu prednost? I da li je ona sama po sebi dovoljna garancija za bolje sutra? Razumemo se, pa šta, rekli bi upravo mladi. Zato su oni ponajviše pozvani da da pruže odgovor na ova pitanja. U prvom delu naše dvodelne debate o budućnosti, najpre ćemo zamoliti najmlađe učesnike konferencije ZEITGIESTER da, uz pomoć moderatorke i moderatora, progovore o sopstvenim vizijama, nadama i strahovima koji se tiču sveta koji svi zajedno delimo. U drugom delu debate, pozvaćemo i ostale učesnike konferencije da im se pridruže na bini i podele svoja shvatanja i predviđanja koja se svakako tiču budućnosti Švedske, Srbije, ali jednako tako i evropskog kontinenta pa i planete Zemlje, u živom razgovoru s moderatorima i publikom podjednako.

Prva Beogradska debata o Evropi pod nazivom “O čemu govorimo kada govorimo o Evropi” održana je decembra 2014. godine u Beogradu kao sastavni deo serije debata o Evropi koje organizuje Nemačka akademija za jezik i književnost u saradnji s dve berlinske fondacije – Allianz Kulturstiftung i S. Fisher Stiftung – te Komesarom za kulturu i medije Savezne Republike Nemačke i Goethe-Institutom iz Beograda.

Veliki uspeh Beogradske debate o Evropi 2014. godine ali i dalje produbljivanje evropske krize koje je usledilo inicirali su pozicioniranje “Beogradske debate o Evropi” u godišnji program KROKODILa, kao događaj koji nudi platformu za redovna okupljanja intelektualaca sa svih strana evropskog kontinenta u cilju  otvaranja diskusije i artikulisanja gorućih pitanja evropske prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Održavanje ovogodišnje Beogradske debate o Evropi omogućili su: forumZFD, S. Fisher Stiftung, Austrijski kulturni forum, Goethe-institut Beograd, Ambasada Švedske u Beogradu, UK Parobrod iJugoslovenska kinoteka.

Medijski partner: VREME, Nedeljnik i Insajder.