24 Nov KONFERENCIJA ZEITGEISTER – Prošlost, sadašnjost i budućnost –
ŠVEDSKOSRPSKI 100
KONFERENCIJA ZEITGEISTER
– Prošlost, sadašnjost i budućnost –
dvodnevna serija debata povodom stogodišnjice diplomatskih odnosa Švedske i Srbije
Konferencija 4-5. 12. 2017. godine
Jugoslovenska kinoteka, od 19 sati
Uzun Mirkova 1
Jezik: engleski, srpski
Simultani prevod obezbeđen.
Ulaz besplatan.
Učestvuju: Shima Niavarani (SWE), Dubravka Stojanović (SER), Gellert Tamas (SWE), Biljana Srbljanović (SER), NJ.E. Jan Lundin, ambasador Švedske (SWE), Olga Manojlović Pintar (SER), Vesna Maldaner (SWE) i Filip Balunović (SER), Bojana Maljević (SER).
Da li ste znali da su diplomatski odnosi Srbije i Švedske uspostavljeni pre tačno sto godina?
Naime, u decembru 1917. godine, upravo u doba kada je srpska država bila usred rata, prvi srpski diplomatski poslanik stigao je u Stokholm. Time je započeta zvanična diplomatska saradnja Švedske i Srbije. Danas malo ko zna da je prvi diplomatski predstavnik Srbije u Švedskoj bio naš poznati književnik Milan Rakić. Godinu dana kasnije, kada je osnovana prva jugoslovenska državna zajednica, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, ti odnosi su nastavljeni.
Upravo je zato svečana završnica obeležavanja stogodišnjice diplomatskih odnosa Švedske i Srbije posvećena dvodnevnoj konferenciji prigodno nazvanoj ZEITGEISTER (nem. Duhovi vremena) koja će se održati u ponedeljak 4. decembra i u utorak 5. decembra od 19 sati u prostoru Jugoslovenske kinoteke. Njena namera je da rasvetli različite aspekte prošlosti, sadašnjosti a na kraju i budućnosti kroz dekonstrukciju i dubinsku analizu političkih, ekonomskih, kulturnih i istorijskih veza između naše dve zemlje. Kroz tri debatna kruga, posvećena slavnoj ili manje slavnoj prošlosti, sadašnjosti koju delimo i budućnosti koja nas čeka, namera nam je da istražimo sličnosti i razlike koje između naše dve zemlje postoje. U dinamičnoj seriji razgovora, kroz razmatranje nekih od najvažnijih pitanja današnjice koja se u jednakoj meri tiču i Švedske i Srbije suočiće se sledeći ugledni gosti:
Shima Niavarani (SWE), Dubravka Stojanović (SER), Gellert Tamas (SWE), Biljana Srbljanović (SER), NJ.E. Jan Lundin, ambasador Švedske (SWE), Olga Manojlović Pintar (SER), Vesna Maldaner (SWE), Filip Balunović (SER) i Bojana Maljević (SER).
ZEITGEISTER je samo jedan u seriji događaja koje Ambasada Švedske organizuje u okviru programa Švedskosrpski 100 a u saradnji s Udruženjem KROKODIL, Kreativnim mentorstvom, KC Gradom i Jugoslovenskom kinotekom. Cilj programa Švedskosrpski 100 jeste osvetljavanje tema koje svi na ovaj ili onaj način prepoznajemo ali i produbljavanje razumevanja između dve zemlje kroz dijalog i debatu, što je umeće kojim se Šveđani izuzetno ponose. Za kraj, voleli bismo da otvorimo vrata još šire i ubuduće preuzimamo neophodne korake kako bismo ostvarili različite vidove saradnje s pripadnicima novih generacija koje danas vredno grade budućnost Srbije.
Detaljnije o programu:
*
ZEITGEISTER
Moderatori: Olga Manojlović Pintar (SER), Bojana Maljević (SER) .
Učesnici: Shima Niavarani (SWE), Biljana Srbljanović (SER), Vesna Maldaner (SWE), Dubravka Stojanović (SER), NJ.E. Jan Lundin, ambasador Švedske (SWE), Filip Balunović (SER), Gellert Tamas (SWE) i Bojana Maljević (SER).
DEBATNI KRUGOVI
- decembar, 19-22.00h, Jugoslovenska kinoteka
I) PROŠLOST ili Na razvalinama propalih carstava (1917-1989)
učestvuju: Dubravka Stojanović, NJ.E. Jan Lundin, ambasador Švedske
moderira: Olga Manojlović Pintar
Uz istorijski pregled odnosa dve nacije, razgovor će se baviti različitim dinamikama razvoja naših zemalja između dva svetska rata, tj. u periodu nakon što je rani “globalizam” velikih imperija zamenjen procesom nacionalne emancipacije. Ovaj proces je bio posebno buran u centralnim, istočnim i jugoistočnim oblastima Evrope gde su na razvalinama propalih carstava oformljene nove evropske države, među njima i prva jugoslovenska državna zajednica. U posebnom će fokusu biti zajednička evropska istorija. Takođe, socijalistička era uspostavljena u Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata koincidira s izuzetnim uspehom tzv. švedskog modela. Koje su sličnosti i razlike između švedske socijaldemokratije i jugoslovenskog modela socijalističke, samoupravne i nesvrstane države? Koliki je bio uticaj socijalističkog perioda na mentalitet Jugoslovena i na koji je način socijaldemokratija oblikovala mišljenje prosečnog Šveđanina? Šta je od ovih koncepata preostalo danas? Ovu debatu završavamo padom Berlinskog zida i početkom nove ere za sve Evropljane.
II) SADAŠNJOST ili Globalni kapitalizam i posledice (1989-2017)
Učestvuju: Vesna Maldaner, Biljana Srbljanović, Gellert Tamas
Moderira: Bojana Maljević (SER)
Jedno od posledica pada Berlinskog zida jeste obespokojavajuće i otrežnjujuće saznanje da većina ljudi u novooslobođenim nacijama Srednje i Istočne Evrope uopšte nije žudela za demokratijom, ljudskim pravima, slobodom govora i sl. već pre za erotizmom zapadnjačkog potrošačkog društva koje su tek povremeno i s dosta zavisti mogli da posmatraju s distance. Gotovo trideset godina nakon ovog seminalnog događaja, kako ideja Evropska unije tako i dominantni liberalno-kapitalistički sistem rapidno gube podršku gotovo posvuda, nacionalistička, anti-imigrantska i ksenofobična desnica je u porastu dok se čini da je idealizam koji je vladao tokom prvih godina novoujedinjene Evrope preobražen u nešto što danas još uvek ne razumemo najbolje. Ili je čak zauvek nestao? Zašto su i kada tačno stvari skrenule u tako pogrešnom smeru? Da li je kriza u kojoj već godinama živimo ipak mogla da bude izbegnuta? I kakva je (mogla da bude) uloga zemalja s evropskih perfierija u tom procesu?
- decembar, 19-22h
III) BUDUĆNOST ili Sutrašnjica je naša stalna adresa (2017-2030-)
Učestvuju: Shima Niavarani, Filip Balunović + Dubravka Stojanović, Vesna Maldaner, Nj.E. Jan Lundin, ambasador Švedske, Biljana Srbljanović, Gellert Tamas
Moderiraju: Olga Manojlović Pintar i Bojana Maljević
Zahvaljujući naglom razvoju elektronskih i telekomunikacijskih industrija u poslednjih nekoliko decenija, globalno je stvorena jedna nova generacija čiji se pripadnici međusobno razumeju bolje od bilo koje generacije koja im je prethodila. Pitanje je doduše da li mladi žele da koriste tu prednost? I da li je ona sama po sebi dovoljna garancija za bolje sutra? Razumemo se, pa šta, rekli bi upravo mladi. Zato su oni ponajviše pozvani da da pruže odgovor na ova pitanja. U prvom delu naše dvodelne debate o budućnosti, najpre ćemo zamoliti najmlađe učesnike konferencije ZEITGIESTER da, uz pomoć moderatorke i moderatora, progovore o sopstvenim vizijama, nadama i strahovima koji se tiču sveta koji svi zajedno delimo. U drugom delu debate, pozvaćemo i ostale učesnike konferencije da im se pridruže na bini i podele svoja shvatanja i predviđanja koja se svakako tiču budućnosti Švedske, Srbije, ali jednako tako i evropskog kontinenta pa i planete Zemlje, u živom razgovoru s moderatorima i publikom podjednako.